Prethodne tekstove iz serijala “Studenti bez granica” možete pročitati ovde.
Zovem se Karl Hanson (Karl Hansson), imam 23 godine i studiram tehničku fiziku na KTH-u (Royal Institute of Technology) u Stokholmu, u Švedskoj. Prve tri godine su na švedskom jeziku, dok su četvrta i peta na engleskom. Trenutno završavam četvrtu godinu, master u “Sistemskoj kontroli i robotici” (System Control and Robotics), što uglavnom podrazumeva matematiku i programiranje.
Kampus se nalazi u središtu Stokholma nedaleko od gradskog centra. Zaista volim Stokholm zato što je čist grad sa dobrim vazduhom, mnogo parkova i mirnih mesta, premda je srazmerno veliki grad. Stokholm ima široku ponudu klubova i kafića. Ukoliko želite da izađete i plešete, postoje mesta baš za to, a ako više volite da pijuckate s prijateljima i to je moguće.
Prizori velelepnih građevina u Stokholmu deo su svakodnevice
Oduvek se zanimam za fiziku i računare, tako da je izbor studija za mene bio lak. U Švedskoj postoji možda deset gradova u kojima ova ista katedra može da se pohađa i sve su ujednačene u smislu akademskog kvaliteta. Izabrao sam Stokholm zato što nije isključivo studentski grad, već ima i “obične” ljude. Nije baš mnogo zabavno družiti se samo sa fizičarima, da se ne lažemo.
Godina na KTH-u sastoji se iz dva semestra koje razdvaja mesec dana Božićnog raspusta i još jedan početkom juna koji traje tri meseca, što je neophodno, jer nema mnogo dnevnog svetla u zimskom delu godine. Da biste se upisali na tehničku fiziku, neophodne su najbolje ocene iz švedskog ekvivalenta srednje škole, otprilike 19/20 u smislu ocenjivanja.
Uobičajen dan sastoji mi se od dva puta po dva sata predavanja, a ostatak provodim učeći sam ili sa prijateljima. Šest sati dnevno sam na fakultetu. Veoma malo toga je obavezno, recimo 10% predavanja. Ispiti su mahom pisani, a ostali su u računskom centru. Imamo pravo da izađemo na ispit koliko god puta hoćemo i da zadržimo višu ocenu. Časove najčešće drži profesor koji predaje dva sata sa jednom petnaestominutnom pauzom u sredini.
Kao što sam pomenuo, prve tri godine su na švedskom, to su osnovne studije. Uglavnom učimo matematiku i opštu fiziku svih polja kako bismo stekli osnovno razumevanje fizike. Poslednje dve godine su na engleskom, to je deo za master. Izabrao sam posebno polje nauke kome želim da se posvetim. Dok vas prve tri godine ne pripremaju za posao, druge dve su više usmerene ka potrebama industrije. U Švedskoj je studiranje besplatno, premda ne znam da li je tako i za gostujuće studente.
Hanson sa kolegom i profesorom sa fakulteta
Ako ste redovan student u Švedskoj, dobijate 300 evra mesečno džeparca od države, a možete da pozajmite oko 500 evra mesečno. To je dovoljno za stan, hranu i nešto piva tokom vikenda, za knjige, ali malo šta preko toga.
Zbog toga što je veoma lako naći posao posle studija, nema surevnjivosti, pa je lako dobiti pomoć od kolega. Osim toga, studenti KTH-a mogu uvek da uzmu slobodnu nedelju, jer je veoma malo aktivnosti na fakultetu obavezno. Zato, ukoliko vam je neophodan odmor, ne morate da razgovarate ni sa jednim službenikom fakulteta. Na primer, drugar i ja otišli smo dve nedelje usred semestra da posetimo prijatelja u Argentini.
Ne znam tačno šta ću da radim kad završim fakultet, jer je polje primene veoma široko. Oko 95% dobija posao čim završi sa ispitima, kao konsultanti, programeri, dok neki nastavljaju doktorske studije. Za pet godina vidim sebe u firmi koja razvija nove tehnologije.
Ako ste zainteresovani za studiranje u Stokholmu, proverite da li vaš unverzitet sarađuje sa KTH-om, pa možete dobiti stan u domu. Mesto se čeka i po dve godine, ali studenti iz inostranstva mogu da uđu preko reda, ukoliko postoji saradnja između institucija.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
Prevod sa engleskog: Ranko Trifković
