Osećate se slomljeno, a zapravo je to magični trenutak koji ste čekali. Proboj je bolan, kao rađanje. A posle njega izlazite na drugu stranu, u nepoznato. Uopšte nije lako i vrlo je neprijatno, dok ne izađete. A onda postaje uzbudljivo.
U suštini, to je buđenje. Shvatate da sve ono pre više ne funkcioniše i da na načine koje poznajete ne možete nastaviti dalje i ići napred. Sve to vreme, dok niste voleli sebe i dok vam je bilo loše sa sobom i u sebi, živeli ste u stanju odbojnosti, koje je postalo vaša navika i zona komfora. Sada treba da priznate da to nije valjalo i da vam više ne treba, da se oprostite od starog načina života i razmišljanja i da gradite novi. Zastrašujuće. Odgovornost koju treba da prihvatite i praktikujete, deluje kao nemoguć zadatak. Ali budite se i jasno vam je da je došlo vreme za nešto novo, veće i bolje. To osećanje nemogućnosti i neadekvatnosti i nespremnosti, nije negativno – to su vaša prava osećanja, a najzad ste dovoljno snažni da ih prihvatite i prevaziđete.
Najteže je pred veliki pomak. Osećate da više ne možete, a ne znate šta da preduzmete i čini vam se da i nema ničega što biste mogli da uradite. Ali, čak i kad ne radite ništa, kad se mirite sa svojom bespomoćnošću, vi nešto radite. Prihvatate ono što jeste i spremate se da prihvatite ono što dolazi. Ne možete pobeći vrišteći od sebe i svog života (mada ste pokušavali), i sada ste prosto tu. Da vidite šta sledi. Tresete se u sebi, jer znate da sledi promena, a ne znate da li ste joj dorasli. Ali tu ste, da doživite i svedočite.
Kada ste konačno spremni da prepoznate ono što vas je sputavalo, spremni ste da se oslobodite, ma koliko sloboda delovala zastrašujuće. Sledeće poglavlje vašeg života dolazi, a vi ste spremni da ispisujete njegove stranice – najpre drhtavim, a zatim sve jasnijim rukopisom, dok ne postanete sasvim ležerni u tome. Dok ne ostetite olakšanje i shvatite da ste spustili teret i da ste slobodni da dalje otkrivate svoj život.
Naslovna fotografija: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
