Neka vaše loše raspoloženje bude samo vaš problem
Koliko je lako iskomunicirati loše raspoloženje u prijateljskom odnosu, toliko je u partnerskom ponekad problematično i gotovo nemoguće. Prijatelju je dovoljno reći da ste mračno raspoloženi, da vam nije ni do čega i da je možda bolje da odložite susret, a zatim se otvaraju dve opicije, obe savršeno prihvatljive. Prijatelj će vas ostaviti na miru, ali će kasnije opet pozvati, koliko da vam stavi do znanja da misli na vas i da vam je na raspolaganju. Druga opcija je da prijatelj ne prihvata vaše loše raspoloženje kao prepreku i da insistira da se vidite – ne morate ništa da radite, čak ni da razgovarate, prijatelj će prosto doći da vam spremi kokice i predloži neki film, ili da vas odvuče u šetnju, a vi ćete se sigurno zbog ovog osećati bolje, čak i ako niste verovali da je to moguće. Zašto bi u partnerskom odnosu bilo drugačije? Zato što smo u lošem raspoloženju skloni da u tom odnosu pronađemo razloge za još gore raspoloženje, koji ne postoje. Zato što smo preosetljivi i intolerantni na sitnice koje inače tolerišemo, skloni smo da se posvađamo, jer ne umemo da izađemo na kraj sa emocijama, sa svojim očekivanjima od susreta sa partnerom i sa pritiskom pretpostavke o tome šta on očekuje od susreta. Možda bi se partner snašao baš kao i prijatelj, samo kad bismo mu pružili šansu i tretirali ga isto tako – rekli mu da želimo da budemo sami jer nismo ni za šta, bez očekivanja da će on ipak doći da nas spase, ili ga pozvali da nam pravi društvo iako baš i nismo neko društvo, bez očekivanja da će nas on tretirati kao bolesnika kome treba nega. Ponekad, kad nam je loše, bolje nam je da smo sami, učaureni, tihi i mirni, a ponekad nam je ipak bolje u prisustvu drage osobe.
