Pojedine stvari u životu uvek učimo iznova, zato što ih zaboravljamo – lekcije koje smo naučili imaju nezgodni običaj da se spakuju u neki zabačeni folder, čim situacija u kojoj smo ih iskusili više nije aktuelna. A u sledećoj sličnoj situaciji, zaboravljamo ono što znamo, jer se u međuvremenu desilo toliko toga. Te važne lekcije, opšta su mesta i uzimamo ih zdravo za gotovo, u smislu – naravno da znamo, samo nam to nije u svesti. Izbegnite grublje životne udarce tako što ćete biti svesni važnih stvari, koje treba da imate na pameti.
Sutrašnjica nije zagarantovana
Ne znate šta će se sutra dogoditi i šta će vam budućnost doneti. Život se može završiti u tren oka, ili potpuno promeniti, bez vaše želje i bez ikakve kontrole. Naravno da to znate – ali ono što zaboravljate je da svakog dana živite kao da vam je poslednji. Trošite previše energije na ono što nije bitno, na periferne stvari, brige i sitnice, ponekad prođe čitav dan da se ničemu niste obradovali i da vas ništa nije nasmejalo. Ne dozvolite da drama, sebičnost i gorčina ispune vaš um i oduzmu vam sposobnost boravka u sadašnjem trenutku, svesnosti koliko je dobrog, dragocenog i vrednog u vašem životu i da su te dobre stvari važne sada, dok ste živi.
View this post on Instagram
Cenite sve što je dobro
Vrednovanje sebe i svog života obično radimo na negativan način – zameramo sebi greške iz prošlosti, osećamo se nedovoljno dobri i zaslužni i naša vera u sebe zavisi od toga kako nas drugi ocenjuju, da li nas hvale ili kritikuju. A život prolazi i vaša toksična uverenja postaju navika – ne obraćate pažnju na negativan narativ, na obrazac koji vam se ponavlja i sprečava vas da se opustite, volite sebe i radujete se životu. Usporite, stanite, dišite. Setite se svega dobrog kod sebe i u svom životu, dajte sebi vremena da osetite zahvalnost zbog dobrih stvari i da u svom srcu pronađete oproštaj za sve one loše i negativne. Negujte dobre misli u svom umu, pa će vam biti lakše da uvidite svoju vrednost, koja ni od koga ne zavisi, koju ste doneli sa sobom rođenjem, koja vam pripada pravom svakog ljudskog bića i koju zaslužujete.
Priznajte grešku i izvinite se
Možda odnekud dolazi impuls da ne priznajete svoje greške – da se zaštitite od osude i posledica, da uverite sebe da ste radili najbolje što ste mogli, da poštedite sebe suočavanja sa neprijatnošću. Ali, istinski snažni i samouvereni ljudi ne čekaju da ih neko “razotkrije” i “prozove” – oni obično sami uočavaju svoje greške, odmah ih priznaju, izvinjavaju se, traže oproštaj, pokušavaju da poprave stvari. To je jedini način da se na greškama uči – da ih budete svesni i da ih se ne plašite, već da se sa njima suočite. Ego je taj koji se pripitomljava priznavanjem sopstvenih grešaka, jer je potrebno maknuti ga u stranu, da vam ne zamagljuje svest i ne navodi vas da lažete sebe.
Komunikacija je mnogo više od običnog razgovora
To što svakodnevno pričate, razgovarate, razmenjujete informacije sa ukućanima, kolegama, prijateljima, ne znači da zaista sa njima komunicirate. Komunikacija je kanal, koji mora biti otvoren i čist, kako bi sprovodio “signale” u oba pravca – od vas, i ka vama. Komunikacija je kad nekome ili nečemu date svu svoju pažnju i onda ne morate kasnije da razmišljate i bavite se tumačenjem (šta je neko mislio, šta je hteo, zašto vam se to dogodilo), jer kad ste fokusirani, onda prosto upijate sve što se dešava i ne treba vam vreme za procesuiranje. Ne možete uvek i sa svakim imati takvu posvećenu komunikaciju, ali možete vežbati i sticati naviku da pažljivo slušate, otvorenog uma i da jasno i neposredno izražavate ono što osećate, mislite i želite – da budete prijemnik i predajnik koji funkcioniše bez smetnji na vezi. Jer, prava komunikacija je povezivanje.
