Nije njima lako sa nama, ali mi smo nekako stalno u napadu, pokušavajući da dobijemo to što hoćemo, a oni su stalno u gardu, pokušavajući da daju samo ono što im je lako dati i što ne remeti njihovu udobnost. Ove primedbe najčešće čuju žene koje su spremne da se izbore za ono što žele, od muškaraca koji nemaju dovoljno emotivnih kapaciteta i psihičke stabilnosti da izađu na kraj sa ženama koje stalno nešto hoće, čine, pokušavaju, traže, pitaju, analiziraju.
Naporne smo
Dosađujemo im. Hoćemo bliskost, a to znači fizičku prisnost i van kreveta, da se ljubimo usput, sedimo zagrljeni, da se gledamo u oči. Tražimo pažnju i kao da nam nikad nije dosta te pažnje i nikad ne ostavljamo čoveka na miru. On je baš rešio da se opusti, a mi baš tad hoćemo da mu se uvalimo u krilo i razmenjujemo nežnosti i pričamo koješta. Ne ćutimo dovoljno, nismo dovoljno fizički udaljene, pravimo im buku samim svojim prisustvom i smetamo im da misle i da budu svoji. Ako smo im naporne na ovaj način, ne vole nas. Ne znaju kako. Plaše se bliskosti. Teške smo im, kao kamen oko vrata.
Nasrtljive smo
Stalno ih nešto pitamo, a to nije ništa o Noletovom poslednjem meču, novim aplikacijama za mobilne telefone ili o tome šta bi hteli za večeru. Nego sve neka pitanja, onako, intimna, brate! Hoćemo da znamo šta misle, osećaju, planiraju. O nama, o sebi, o tome kako vide našu vezu, sve ih nešto teško ispitujemo. I kad se potrude da istisnu neki odgovor, mi nismo zadovoljne, nego kopamo sve dublje, sve dok ih ne iznerviramo i ne posvađamo se. Nasrćemo na njihovu privatnost. Oni nas ne ispituju toliko. Ali to je zato što ih ne zanimamo dovoljno, ili ne veruju da bi dobili iskrene odgovore. Distanca i nepoverenje. Nećemo ih pridobiti onim što oni smatraju nasrtljivošću, ali ćemo se sigurno umoriti od toga.
