Za loše veze i neuspeh u emotivnim odnosima, najčešće su kriva naša pogrešna shvatanja odnosa. Za neke stvari mislimo da su negativne, jer su neprijatne, a za neke da su dobre i pozitivne, a one zapravo truju i narušavaju odnose. Naša romantična ubeđenja su najčešće toksična i nezdrava.
Mešamo sukobe i svađe sa strašću
Ovo romantično ubeđenje plasirala je pop kultura dvadesetog veka – intenzivna strast jednaka je burnim svađama i strastvenim pomirenjima. Ovaj primitivan doživljaj ljubavi teži da održi nivo hemijske privlačnosti u fazi zaljubljenosti i nemoguće je na ovaj način ostvariti trajan i dubok odnos. Neki parovi provedu život svađajući se, drameći, vičući i mireći se, jer je to jedini način na koji se povezuju, koji im istovremeno omogućava da izbegnu duboku intimnost, koje se plaše. Ovakve veze su često zavisničkog tipa i uključuju jednog emotivnog zlostavljača i njegovu zavisnu žrtvu. Ukoliko ljubav ipak postoji, a ne može da se ispolji osim u ovom nakaznom obliku, terapeutski rad se odnosi na učenje da slušate emocije partnera, a ne njegove reči – tako se zaobilazi dominacija ega i stvara povezanost na dubljem nivou, a onda je moguće raditi na sebi i na odnosu.
Održavanje mira (kuliranje)
Zarad mira u vezi neki ljudi su spremni da kuliraju, ignorišu probleme i potiskuju bes, do krajnjih granica. Gutanje osećanja deluje kao efikasan način da se održi (prividna) stabilnost svakodnevice u odnosima, ali izbegavanje konflikta udaljava partnere i sprečava intimnost, jednako kao i intenzivni sukobi. Pored toga, partner koji kulira, odnosno potiskuje osećanja, škodi svom mentalnom i fizičkom zdravlju. Potisnut naboj se sakuplja na nesvesnom nivou i odatle materijalizuje zdravstvene probleme. Ovde se savetuje rad na komunikaciji, na ispoljavanju i priznavanju svojih osećanja i na uzajamnom slušanju i uvažavanju.
