Insistiranje na jednakom ulaganju u vezu
Mnoge osobe žele pravo partnerstvo u odnosu i smatraju da jedino ravnopravno ulaganje održava vezu, upadajući u zamku ovog stava koji deluje sasvim razumno i zdravo. U nastojanju da sve u vezi ravnopravno podele i da učešće bude pola-pola, dolazi do sitničarskog brojanja rezultata – koliko je ko uradio danas i šta je ko kome ostao dužan, pretvarajući odnos u nategnuto takmičenje da se daje više i bude bolji partner – i onaj drugi optuži za sve što u odnosu ne ide kako valja. Da bi ideja o ravnopravnom partnerstvu dala zdrave rezultate, psiholozi savetuju da parovi naprave plan svakodnevnog života i da podele obaveze – kućne poslove, finansije, brigu o deci… Ovaj plan može da uključi i lične sposobnosti, odnosno raspored snaga i slabosti i da odredi da će se partner kome bolje ide u jednoj oblasti time i baviti, dok će drugi preuzeti odgovarajuću količinu obaveza u nekoj drugoj oblasti. I naravno da će nastati odstupanja od plana, jer niko nije robot i ne može neprestano da bude efikasan u svojim obavezama i odgovornostima. U suštini, u vezi je besmisleno meriti šta je ko učinio i nemoguće izbeći da u nečemu činimo i dajemo više od partnera.
Osvetoljubivost – vraćanje “milog za drago”
Ovo obično ide u paketu sa iskrivljenom idejom o ravnopravnom partnerstvu – kad nas partner povredi, naljuti, izneveri, mi požurimo da mu serviramo neku neprijatnost, da ga stavimo u poziciju da se oseća isto tako, da mu slučajno ne ostanemo dužni. Kada partneru uzvratimo sitnom (ili krupnom) osvetom, mi odlučujemo da ne tražimo rešenje problema, nego zadovoljavanje ega i ostajemo na površini odnosa, ne uspevajući da ostvarimo dublje razumevanje i povezanost.
Nema svađe – nikada
Neki parovi se hvale kako se nikada nisu posvađali, ali ako nisu zaista na nekom višem nivou svesti i razvoja, tako da svoje sukobe i nesuglasice rešavaju pre nego što dovedu do naboja, to prosto deluje sumnjivo. Možda se nikada ne svađaju, ali nemoguće je da se nikada ne naljute i u sebi ne prebacuju partneru i okrivljuju ga zbog nekog ponašanja, koje ih je povredilo. Nema zdravog odnosa u kome emocije ponekad ne eksplodiraju i u kome se neko – malo glasnije – ne zauzima sa sebe i pokušava da nametne svoj stav, ili da dobije poštovanje koje mu je potrebno. Razuman i miran način rešavanja sukoba često dolazi posle male eksplozije, koja izbacuje problem u prvi plan – tada on ne može da se ignoriše, nego zahteva rešavanje. Veza u kojoj se par nikada ne svađa, jeste veza u kojoj se veoma retko iskreno razgovara i u kojoj se sopstvena mišljenja čuvaju za sebe. Ovakvi parovi treba da nauče da se sukobljavaju sa poštovanjem i da budu pravedni jedno prema drugom i da prihvataju istinu.
Izvor fotografija: instagram.com/humanlovers
Brankica Milošević
