Savremeno doba donosi mladim ljudima izazov anksioznosti, toliko često da je to gotovo uobičajeno. Čim izađeš iz adolescencije i suočiš se sa zahtevima i odgovornostima zrelosti, na tebe se sruči pritisak da budeš uspešna u svemu. Da završiš fakultet, imaš stabilnu vezu, ispuniš očekivanja svojih roditelja koji toliko ulažu u tebe, da postaneš osoba koja može da bude potpuno samostalna – to je zastrašujuće, pritisak je ogroman i ponekad je nemoguće kanalisati stres. Svako poznaje anksioznost, koja dolazi u naletima i ima burne fizičke manifestacije kao što je teško disanje, lupanje srca, (kao u napadu panike), stalna iscrpljenost i potreba za snom, a javljaju se i razne fobije, najčešće strah od izlaska iz kuće, odnosno, od suočavanja sa zahtevima svakodnevice, a tu je i osećanje krivice što ne možeš da funkcionišeš i što svima oko sebe stvaraš problem, pokušavajući da razumeš i rešiš svoj problem. Suočavajući se sa anksioznošću u svojim dvadesetim, iskusićeš neke važne životne lekcije.
Oni koji te vole žele da pomognu na svaki način
Tvoji roditelji, tvoj dečko i prijatelji – možda ne razumeju baš dobro šta se dešava i ne znaju šta treba da rade i kako mogu da ti pomognu, ali oni su na tvojoj strani bezuslovno i spremni su da učine sve za tebe. To ti ne znači mnogo u trenucima kad si tako obuzeta sopstvenim haotičnim unutrašnjim životom, kad se boriš za dah i kad ti strah ne dozvoljava da ustaneš iz kreveta, ali kad ti bude bolje i shvatiš da su oni sve vreme bili tu, bodrili te, starali se o tebi i nastojali da ti olakašaju, shvatiš šta znači podrška najbližih. Oni su prolazili kroz to zajedno sa tobom i za to vreme su prikupljali informacije, razmenjivali iskustva sa drugima, da bi nešto naučili i shvatili o tom stanju i da bi znali kako da ti pomognu. Kad postaneš svesna koliko je to za njih bilo naporno i koliko si ti sama bila teška i nepodnošljiva, šta si im sve govorila i da ničim ne možeš da im uzvratiš za njihovu pažnju i ljubav, osećaš se krivom i grozno ti je. Ti nisi ona srećna osoba koju bi oni želeli da vide, ali oni te vole i prihvataju i kada ti je nagore i kada si najgora. Jer ti nisi tvoja anksioznost. To je stanje i ono je periodično i promenljivo i uz podršku koju imaš, možeš da se boriš sa tim.
