Sreću ne možeš da pronađeš, uhvatiš i uvedeš u praksu
Dok juriš za konceptom sreće, samo se gomilaju stvari koje moraš da ispuniš, imaš, iskusiš, uradiš, da bi ispunila koncept. U tom jurcanju, uopšte ne uspevaš da postaneš srećna, samo postaješ sve zabrinutija da nikada nećeš uspeti i dostići standarde koncepta sreće. Kad shvatiš da je koncept pogrešan, već si se temeljno umorila od jurenja i hvatanja sreće, kao da je ona neka tajanstvena mitološka zver, neki jednorog, koji se ukazuje samo ako ispuniš sve zadate uslove. Prestaneš da veruješ u hvatanje jednoroga i okreneš se onome što te čini srećnom. A to su stvari koje te ispunjavaju. Prijateljstva, uspešan radni dan, šolja kafe u miru i samoći, dobra muzika, smisleni i iskreni razgovori, vođenje ljubavi, šetnja u prirodi, pravo društvo i prava samoća. Sve su to sadržaji koji su ti svakodnevno dostupni i za kojima ne moraš da juriš i da posežeš, samo treba da budeš prisutna u sadašnjem trenutku, kada se odvijaju i dešavaju. Sreća je pitanje tvog doživljaja stvarnosti, a ne glad koju treba da nahraniš. Ponekad je sreća osećati glad i znati tačno šta je ono čime ćeš je nahraniti i ne prihvatiti nikakvu drugu hranu, dok ne pronađeš baš onu koja ti je potrebna.
Kad prestaneš da juriš karijeru, pronaći ćeš svoju pravu strast
Možda već imaš posao iz snova i stalno si motivisana da napreduješ i da upravljaš svojom karijerom, što sasvim odgovara tvom akcijaškom duhu i tvojoj navici da uvek iniciraš, pokušavaš, tragaš i juriš. Ako u svemu tome ipak osećaš da nisi sasvim ispunjena i stalno moraš sebe da podsećaš zašto bi trebalo da budeš super zadovoljna (jer bi mnogi ljudi ubili za takav posao, ma samo za priliku da se oprobaju i dokažu, jer zarađuješ pet puta više od svih oko sebe, jer srećeš zanimljive ljude i imaš status autoriteta u svom poslu, jer puno putuješ i uopšte, živiš bolje od 80 posto ljudi u svom okruženju) onda zaista nisi super zadovoljna, jer ti nešto suštinski nedostaje, a jurnjava za karijerom te iscrpljuje. Kad ti se desi da u nekoj skromnoj ponudi za saradnju ili traženju pomoći u nečemu prepoznaš nešto od čega ti zadrhti neka unutrašnja žica i prihvatiš to, iako nije ni izdaleka plaćeno kao što si navikla, ili čak uopšte nije plaćeno, verovatno si na tragu svoje istinske strasti. Ljudi ne mogu da razumeju zašto neko prihvata manje atraktivan i plaćen posao, ili odbija sigurnost zaposlenja i kreće samostalno da se bavi nečim, jer obično ne znaju šta je njihova prava strast i nemaju privilegiju da se bave onim što najviše vole.
