Ne želite da vas osuđuju, pa ste najčešće spremni da objasnite svoje motive i stavove, ali ako vas je neko pogrešno shvatio i osudio, vaše objašnjavanje i izvinjavanje to neće promeniti. Pustite ljude da procenjuju onako kako su u stanju, uostalom, tako ćete ih bolje razlikovati – oni kojima ne treba ništa da objašnjavate, u stanju su da razmišljaju svojom glavom, a nejčešće to i čine. Oni koji osuđuju, vređaju se i prozivaju, obraćaju se svojim sopstvenim demonima, a ne vama. U životu i na društvenim mrežama neke stvari uopšte nikome niste dužni da objašnjavate.
Odbacivanje toksičnih osoba
Bilo da ste uspeli da se udaljite od njih, da prekinete komunikaciju ili ste ih prosto blokirali na društvenim mrežama, vama je jasno zašto ste to uradili i to je sasvim dovoljno. Ne dugujete objašnjenje ni onima koji vam oduzimaju energiju, koji vas truju sumnjama, pakošću i podmetanjem, niti radoznalcima, koje sve interesuje više od sopstvenog života. Ako se upuštate u objašnjenja, znači da imate neku dozu osećanja krivice, zbog koje se osećate neprijatno. Bolje se pozabavite tim čudnim osećanjem, koje je u srži svake nesigurnosti u odnosu na sopstvena prava na sopstveni život, nego jalovim objašnjenjima.
Ignorisanje nametljivih poruka
Javlja vam se neko koga ste već zaboravili. A kad ga se setite, zapitate se odakle mu pravo da vam se obraća posle toliko vremena? Bezočni ljudi daju sebi svakakva prava, a vi se samo nervirate bez razloga. Setite se, zaboravili ste tu osobu i to je jedini tretman koji ona zaslužuje. Verovatno biste joj rado svašta vaspitno napisali, ali bezobraznik se neće postideti – on je verovatno poslao tu istu poruku na još pet adresa. Ignorišite ga, uskratite mu svako objašnjenje, suzdržite se od uvlačenja u komunikaciju u kojoj verovatno nećete naći nikakvu satisfakciju, a možda nametljivcu date zeleno svetlo.
