Dete diktira ritam života
Ali dete nema ritam, dok ga ne uspostavi, a zatim se taj ritam stalno menja. Odrasloj osobi sa ustaljenim potrebama i navikama najteže je da se prilagođava bebinom ritmu, jer to znači da nema spavanja, pijenja kafe i pušenja na miru, nema opuštanja i odmora, vremena samo za sebe, uživanja u seksu – bez ometanja. Bebe se odlikuju misterioznom i izluđujućom sposobnošću da vas uznemire baš onda kad ste mislili da ste ih skinuli s dnevnog reda za barem jedan ili dva neuznemirena sata i da vam pokvare ono malo ličnog zadovoljstva na koje ste do skoro imali neprikosnoveno pravo – odlazak u toalet, recimo. Do godinu dana beba uspostavi ritam, na koji ipak ne možete računati, ali prema kome se možete orijentisati. Deca se bude rano, spavaju po sat, sat i po pre i popodne, bude se noću i plaču (ako su gladna, ili im je hladno ili vruće, ili su uplašena, zapušen im je nos, rastu im zubići, muči ih temperatura…) i kad prvi put prespavaju celu noć bez buđenja, mislićete da nešto nije u redu. Zatim će sve više neuznemireno spavati cele noći, ali ponekad će se buditi. Znate kad? Baš onda kad ste rešili da provedete romantično veče sa svojim životnim saputnikom, jer su sada tako retke prilke kad možete da se opustite i uživate, ili ste se spremili da pogledate tri epizode svoje omiljene serije, ili ste najzad uspeli da legnete ranije, u nadi da ćete se i sami naspavati do jutra… Misteriozno i izluđujuće – ali to je nešto na šta sigurno možete računati.
