Pokušavamo da ih “dobijemo”
Kad osete da pokušavamo da ih “osiguramo” jer želimo da imamo dečka, ili jer smo posesivne i nestrpljive, oni se povlače i beže glavom bez obzira. Ne treba im to svojatanje, a i boje se papuče, više nego đavo krsta. Ali kad osete da nas zanimaju, da želimo da ih upoznamo i razumemo, onda žele da budu u našem društvu.
Kritikujemo ih
Glupe smo ako ne uzimamo u obzir muški ego, nego ga samo izazivamo, ili ga prosto pregazimo. To što im je ego slaba tačka, ne znači da i mi nemamo istu tu slabost i ne znači da treba u nju da guramo prst i da je bodemo. Od toga neće biti ničeg konstruktivnog u odnosima. Ako nešto zameraš muškarcu kao osobi, ako ti se njegova ličnost ne dopada – onda nemaš šta da tražiš s njim. A ako te nečim povređuje u odnosu prema tebi, razgovaraj sa njim o tome u nekoj drugoj formi, odnosno iz pozicije “to mi smeta, to me boli, od toga se osećam loše” umesto “ti si takav i ti si ovo ili ono”.
Insistiramo na statusu veze
Muškarci slabo trpe emotivni pritisak i naročito ih iritira to što mi želimo da se oni obavežu preko mere na koju su spremni. A oni su retko kad spremni na ono što mi priželjkujemo. Možda bismo stvarno mogle da se malo više opustimo i živimo u sadašnjem trenutku i dozvolimo stvarima da se razvijaju sopstvenom brzinom – da rasteretimo i njih i sebe preranih i prevelikih očekivanja.