Za mnoge je savremena dejting kultura kavez u kome se osećaju izloženo i sputano. Napor koji preduzimaju vođeni nadom i podstaknuti strahom – nadaju se da će možda slučajno sresti nekog ko će im zagrejati srce i strahuju da će ostati sami ako takvu osobu ipak ne pronađu, ili da će morati prosto da odaberu nekog ko im je dovoljno podnošljiv, da ne bi ostali sami. Međutim, ima ljudi koji se dobro snalaze u toj ponudi potencijalnih partnera, kao u restoranu brze hrane – dođu, probaju, odu, a onda sledeći put dođu da probaju nešto drugo, ili da konzumiraju ono što im se u međuvremenu dopalo. Šta to oni vide, rade i shvataju drugačije?
Ne usredsređuju se na reči, nego na čin
Razgovor je često usiljen, kad nekog sretnete prvi put i pokušavate da o njemu nešto saznate, a da to ne liči na unakrsno ispitivanje. Ponekad trema dominira, pa ljudi pričaju koješta, tek da ispune tišinu i nisu u stanju da se opuste. Oni koji vole avanturu upoznavanja potencijalnih partnera, ili kres-kombinacija, ne drže mnogo do reči. Radije posmatraju, osmehuju se i nastoje da ohrabre drugu osobu svojim opuštenim stavom, kojim pokazuju da ne postoji pritisak i da ništa ne mora da se desi, a da je sve moguće.
