Ne možeš da podneseš da ne odgovoriš na neki zahtev ili potrebu, da neko pored tebe ostane uskraćen za nešto, ne možeš da ne budeš uslužna i predusretljiva, iako ti ponekad nije ni do čega i najmanje davanje ti predstavlja najstrašnije cimanje. Ali kad se ne bi iscimala, osećala bi da ne ispunjavaš svoju svrhu i bila bi nezadovoljna sobom. U suštini, udovoljavanje drugima je tvoja potvrda sebe same, svoje uloge i svrhe, onako kako je ti najdublje doživljavaš. Izlaziš u susret svima, zato što pre svega, udovoljavaš sebi. Svaka nesebičnost je takva i ako to do sada nisi znala, trebalo bi da znaš i da to osvestiš. U tome nema ničeg pogrešnog, uopšte. Ali taj koncept je širi i istinitiji od koncepta žrtvovanja sebe i stavljanja drugih na prvo mesto. I daje ti dozvolu da smogneš snage (ponekad) i da odgurneš druge i svesno budeš sebična, a da se zbog toga ne osećaš loše. Dok ne proširiš koncept, bićeš prilično žrtva svoje velikodušnosti i predusretljivosti, a ovo su neke od stvari koje stalno radiš (ili ne radiš) i koje ti smetaju.
Ne znaš da prekineš veze sa toksičnim ljudima
Ma ne znaš ni da prekineš razgovor sa smaračem, a kamoli da prekineš prijateljstvo ili vezu sa nekim ko ti očigledno nije prijatelj i partner, kao što si ti njemu. Ti nastavljaš, jer ne želiš da povrediš ničija osećanja i naročito ne želiš da te neko mrzi. Ali oni, toksični ljudi, na kraju te uvek mrze – zbog tvoje tolerancije, razumevanja, širokogrudosti, zbog svega što ti jesi, a oni nisu.
