Preuzimaš previše odgovornosti
Zapravo, preuzimaš odgovornost za to kako se neko oseća u odnosu na tebe. Mnogo i često se izvinjavaš zbog stvari koje uopšte nisu do tebe. Izvinjavaš se zato što si nekog dovela u situaciju da se oseća loše jer je tebi uradio nešto loše. Karikiraj to izvinjenje u svojoj glavi: “Molim te izvini što si zbog mene morao da se suočiš sa tim koliki si kreten, koliko si sebičan, neodgovoran, uskogrud, pakostan. Jer da ja nisam bila tako plemenita i puna razumevanja, ti ne bi bio u iskušenju da iskoristiš moju dobrotu.” Vidiš? Sledeći put kad se nađeš u apsurdnoj situaciji da se izvinjavaš zbog onog što jesi, uradi to baš na ovaj način. Čisto da vidiš reakcije – i osobe kojoj se izvinjavaš, i svoje sopstvene.
Teško ti je da kažeš NE
Pomisliš ti NE, ali odmah zatim pomisliš, a što da NE? Šta je to za tebe, da prekršiš neki svoj princip, da odbiješ sitnu uslugu koju iz bilo kojih razloga uopšte ne želiš da pružiš, da prevaziđeš subjektivno stanje umora, bolesti, malodušnosti, da uradiš za drugog nešto što za sebe nikada ne bi, zato što to neko traži od tebe? Kad ti traže, pozvana si da daješ. Kako da ne daš, kad ti uvek imaš za davanje više nego bilo ko drugi? Ali vidi, kad tebi nešto treba, ti se ustručavaš da cimaš ljude, iako znaš da bi ti izašli u susret. Zapravo, baš zato se i ustručavaš. Ne želiš nikoga da smaraš i da ga dovodiš u situaciju da prevazilazi svoju indisponiranost i da krši svoje principe, baš zato što si sigurna da bi on to uradio. Imaš stopostotno pravo da se ponekad prema sebi postaviš tako zaštitnički, kao što se postavljaš prema drugima, kao i da od drugih tražiš ono što znaš da će rado učiniti za tebe.
