Kad naučiš neke stvari, onda ih se držiš, jer ih doživljavaš kao autentične, kao deo sebe. Međutim, saznanja se stalno preispituju, jer je to uobičajen put sazrevanja i odrastanja. Kad otkriješ da te neka ubeđenja i znanja sputavaju da napreduješ, želećeš da ih nikad nisi ni imala, jer se ono u šta veruješ teško menja.
Život je težak
Ovom rečenicom počinje “Put kojim se ređe ide” Skot Peka, jedna od prvih revolucionarnih knjiga iz oblasti savremene psihologije. Sav dalji sadržaj knjige objašnjava zašto je to samo ubeđenje i to pogrešno. Ti ne moraš da živiš tu realnost. Možda je istina da za sve dobre stvari moraš da se potrudiš, ali zašto bi bilo teško truditi se? U naporu da daš sve od sebe, nalaziš ispunjenje i zadovoljstvo i smisao – i sve to postižeš sama, umesto da kukaš kako ti nije dobro i čekaš da ti nešto bolje padne s neba – e tada je život težak, Bog gluv za molitve, a ljudi nepravedni.
