Veruj činjenicama, a ne osećanjima
Sve može da se racionalizuje, da se prilagodi onome što traži ego, koji gazduje tvojim umom. Ali um je senzitivan, mada kabast instrument i ako ga usmeriš da radi kao prijemnik, kao link između tvojih emocija i spoljnog sveta, poslužiće ti mnogo bolje i konstruktivnije nego kao sudija koji zaključuje logički na osnovu činjenica, koje je moguće iskriviti tako da odgovaraju onome kome su potrebne. Tvoja osećanja su sirovi zapisi iz tvog unutrašnjeg života, poruke iz nesvesnog i dragocena su. Ona su povezana sa osećajem, unutrašnjim glasom, koji je totalno superioran u odnosu na racio. Ali to učiš celog života i to na teži način, ako se opireš i držiš se skepticizma.
Samoća je strašna
Ta poruka je moćna, jer može da ti zatruje čitav život strahom od samog sebe. Ljudi se plaše da budu sami, jer u samoći ne mogu da izbegnu suočavanje sa sobom, a kad je to najstrašnije što može da im se desi, onda mora da su to mnogo strašni ljudi. Da li je većina ljudi mnogo strašna? Toliko da bi iz sopstvenog društva pobegla vrišteći? Verovatno. Samoća je dar, blagoslov, samoća je lekovita, u samoći se pune baterija, raste se i razvija. Kad si sebi najbolje društvo, onda mora da si baš super osoba, u čijem je društvu veoma prijatno boraviti. Verovatno.
