Kad je neko zatvoren i emotivno nedostupan, on to ne čini da vama zagorčao život, nego zato što ne ume da izrazi osećanja i što mu je to teško kad pokuša. Iscrpljuje ga svaki pokušaj da se otvori iako bi jako voleo da ga razumete. Lakše bi mu bilo kad bi mogao da vas pusti u svoju glavu, da malo boravite tamo i iskusite kako je to biti on. Kad bi mogao prosto da otvori vrata uma i srca i da vas pusti unutra, da sami saznate sve što nije u stanju da izrazi, rado bi to učinio. Ali, to ne funkcioniše tako i neophodno komuniciranje i otvaranje je teško, često i nemoguće za osobu koja teško izražava osećanja. Ako pokušavate da otvorite kanal komunikacije i da pomognete drugoj osobi da se njime služi, imajte na umu sledeće stvari:
Izrazite svoja osećanja
Druga osoba ne želi da se vi ponašate hladno, samo zato što ona to čini. Potrebno joj je da čuje da je volite, kao i da vas izluđuje i frustrira, šta vas plaši, čemu se nadate, šta želite i očekujete. Što se vi više otvarate i što češće nastupate iskreno i sa poverenjem, to će drugoj osobi biti lakše da pokuša da vam uzvrati na isti način.
Onaj ko teško izražava osećanja, prosto mrzi što ih uopšte ima
Osećanja su neprekidan izvor akutnog bola i frustracije za osobu koja ih teško izražava i ona je navikla da sa tim izlazi na kraj na svoj način. A taj način nikako ne uključuje poveravanje, naročito ne onda kad vi to tražite. Zato se nemojte ljutiti kad brižno upitate „kako si“ i dobijete odgovor „dobro“. Druga osoba ne pokušava da vas slaže, samo mrzi to što je „provaljena“ i što se opet suočava sa svojom nesposobnošću da se poveri. Ona ne želi da vi oko toga brinete i da je stalno podsećate na njena ograničenja. Da, to je neka vrsta invalidnosti, ta nesposobnost da se spontano izraze osećanja. Možete drugu osobu nagovarati svojim primerom, svojom otvorenošću i poverenjem, ali nemojte je gurati i nametati joj prisnost, jer će se osećati kao da je mučite i prisiljavate.
