Sve važne stvari morate da otkrijete sami, a pritom često pomišljate da biste voleli da vas je neko upozorio, da vam je neko ukazao, objasnio, uputio. Ali, čak i da vam je neko rekao, ne biste ih zapamtili (možda se maglovito prisećate da vam je neko nešto govorio, ili da ste negde čitali), jer važne stvari tako funkcionišu – uvek se dešavaju prvi put i čak vas ni prethodno iskustvo ne pripremi dovoljno za tu premijeru. Možda su vam govorili da ne budete naivni u određenoj situaciji, pa vam čak i tumačili šta to znači, ali vi niste mogli da ne budete ono što ste bili i da na kraju zaključite da ste bili suviše naivni. Što opet nije garancija da ćete u sledećoj sličnoj situaciji biti manje naivni – ali možda ćete biti svesniji, možda ćete bolje pratiti ono što se dešava i bolje razumeti svoju naivnost. Pojedine lekcije ne možete naučiti, jer se stalno obnavljaju, uz dodavanje novog gradiva. Mnoge stvari učite celog života, i na kraju ste i dalje početnik.
View this post on Instagram
Možda vam niko nije rekao da je normalan život mit, da nije ni definisan, ni opšteprihvaćen i da ne podrazumeva sve ono što mislite da podrazumeva. Možda vam niko nije rekao da je normalnost sinonim za prosečnost, a vi niste prosečni i merilima normalnog života ne možete izmeriti svoju vrednost, svoje težnje, svoje snove, svoje potrebe. Jedino tačno merilo je vaše lično – samo vi možete odrediti domet svog uspeha, svoje zadovoljstvo, svoju stabilnost i tačne sastojke recepta koji vam je potreban da biste bili ispunjeni. Nešto o tome ste sigurno već naučili (na teži način) i ono što vas je brinulo i opterećivalo pre pet godina, danas vam je nebitno. A šta će biti bitno (ili opterećujuće) za pet godina?
Ne možete znati, ali možete uživati u onome što ste do sada postigli, u onome dokle ste stigli u ličnom razvoju, u oslobađanju od opterećujućih definicija, očekivanja, uverenja. Možda vam je neko nekad rekao (ako nije, sigurno ste negde pročitali) da će sve proći i da to nije filozofska uteha, nego činjenica, koja osvešćuje, kada je shvatite i prihvatite. Možda se toga češće setite u dobrim periodima, strahujući od toga da će proći, nego u lošim, kada vam se čini da ste toliko zaglavljeni u bolu i očaju, da ne vidite način na koji to može proći.
Samo je sadašnji trenutak lek za prolaznost, a to vam niko nije rekao. Ili možda jeste, ali niste čuli, niste mogli da čujete, jer niste shvatali šta to može da znači. Ne možete ni shvatiti, dok ne prođe dovoljno toga, dok ne sakupite nešto iskustva i mudrosti i dok ne osetite da ste zaista živi samo kada ste potpuno prisutni u sadašnjosti – u realnosti, kakva god ona bila.
Ako mrzite, patite, želite da se osvetite, ako vam je srce slomljeno i očajni ste, budite tu. Sa svojom mržnjom i patnjom i očajanjem, to vam je najbolje društvo u ovom trenutku i ne možete ga zameniti boljim, dok trenutak ne postane bolji. Ili drugačiji. A postaće, neminovno. Jer sve postaje nešto drugo – ono na čemu ne radite postaje gore, ono u šta ulažete, postaje bolje. Bolje ili gore – biće drugačije. Ovo sada će proći.
Možda nikada nećete živeti normalnim životom, ali možete stvoriti svoju normalnost, ako radite na tome. Ako se osvešćujete, budite, otvarate, ako boravite sa sobom (u društvu svojih osećanja, kakva god bila), ako ne pokušavate da ispunite očekivanja, već da ostvarite sebe.
View this post on Instagram
Možda nikada nećete imati normalnu ljubav, ali život vam može biti pun ljubavi, ako se otvorite i doprete do izvora ljubavi u sebi. Možda nikada nećete imati ono što želite, ali možda ćete dobiti baš ono što zaslužujete – zato što pre osvestite svoju ljudsku vrednost i shvatite da zaslužujete najbolje za sebe. A ono što je najbolje za vas, možda nije ni normalno, ni naročito vrednovano, možda je sumnjivo, nedovoljno, ili preterano za druge. Pustite druge. To ste već čuli. A verovatno ste već i otkrili koliko je to teško, kad ti drugi nisu imaginaran svet koji ne poznajete, nego vaši roditelji, partner, deca, prijatelji, kolektiv. Ti drugi su uvek u vašoj najbližoj blizini i teško je ne upravljati se prema njihovim vrednostima, ne ispunjavati njihova očekivanja, ne slomiti se pred njihovim neodobravanjem i osuđivanjem. Ali, prave stvari nikada nisu lake – možda vam to niko nije rekao, ali sigurno uviđate da je tako.
Možda vam niko nije rekao da ste divni, hrabri, plemeniti, puni ljubavi, da ste bogati, ostvareni, zaslužni, vredni. Da ste dovoljno dobri takvi kakvi ste. Zato recite to sebi. Govorite to sebi stalno, ponavljajte svakodnevno, sve dok ne poverujete u to. A onda nastavite da sebi to govorite.
Drugi su vam rekli samo ono što su govorili sami sebi. Nisu imali šta drugo da vam kažu. Nisu se usudili da postave svoja merila, da prošire svoju svest, da promene svoju perspektivu. Drugi neće biti srećni što se vi usuđujete, ali to nije vaš problem, njihova sreća ne zavisi od vas. Ali vaša sreća zavisi samo od vas. Možda ste to već čuli negde.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Brankica Milošević
