Trudite se da date sve od sebe, jer ste tako naučili, jer vas goni ambicija, jer imate toliko obaveza da ne možete da izađete sa njima na kraj, ako ne pojačate tempo. Stalno ste pod stresom, jer trpite pritisak i realnih napora i sopstvenih preteranih očekivanja.
I sve što radite, ipak nije dovoljno dobro, ili ne ispunjava standarde koje sebi postavljate. Osećate se kao ono magare kojem šargarepa visi pred nosom, a nikada ne uspeva da je dohvati, ma koliko ga terali i udarali štapom da požuri, ili nastavi. Prijatelji vas upozoravaju da treba da usporite i brinu se za vas, a vi brinete jedino zbog toga što se osećate kao gubitnik.
View this post on Instagram
Kad vas neko pohvali za vaš rad, to ne shvatate kao kompliment, već vam se čini da čujete izazov, ili prikrivenu poruku. I osećate dodatni pritisak da ostanete na nivou, da opravdate očekivanja i zaslužite tu pohvalu – i tako se bezazleni kompliment pretvara u sredstvo mučenja.
Barem jednom nedeljno pomislite kako vam je dosta svega i kako ćete se jednog dana samo pokupiti i otići da živite u nekoj zabiti, bez struje, interneta i telefona, gde nema nikog ko bi od vas nešto tražio, gde nema rokova i svakodnevice koju poznajete.
Sami sebe izluđujete – jasno vam je da preterujete i da od vas niko ne zahteva savršenstvo i da ste sami sebi najgori gonič robova. I nemate pojma zašto to sebi radite i kako da prestanete.
