Osećate prolaznost života i koliko god vam uspevalo da živite sada i ovde, ipak ste zabrinuti – zbog nekih stvari ćete možda uvek brinuti, ili će neke sadašnje brige zameniti neke druge. U redu je, niste sami u tome.

Brinete da možete sutra umreti. Da li ste dovoljno dali ljudima koje volite, da li oni znaju koliko ih volite? Jeste li bar malo ispunili svoju svrhu? Kako uopšte čovek može u toku samo jednog života da uradi sve što može i treba da uradi?

Brinete zbog starosti. Izgubićete lepotu, izgubićete zdravlje, moći će vam bivati sve ograničenije, pokreti sve sporiji. U određenim godinama više niko neće misliti da ste deset godina mlađi. Da li ćete se osećati staro i istrošeno? Ili ćete se osećati zarobljeno u starom telu?

Brinete zbog roditelja. Možda će umreti, a vi nećete stići da im dovoljno pokažete koliko ste im zahvalni, možda nećete moći dovoljno da brinete o njima. Voleli biste da ste bili bolje dete svojim roditeljima i strahujete da je već kasno za to.

Brinete zbog toga što ste suviše fini, jer je to možda samo kultura i suzdržavanje, da ne budete grozni i užasni, koliko osećate da možete. Strahujete da se suočite sa svojom surovošću i primitivnošću, strahujete da će drugi otkriti da u suštini uopšte niste tako fina osoba.

Brinete zbog onoga čega ste svesni, a to je da ni izdaleka niste dovoljno svesni. Mnogo toga ste uvideli, spoznali, razumeli, suočili se, ali možda ste samo zagrebali po površini i ko zna koliko je pogrešnih uverenja, sputavajućih obrazaca i pogrešnih verovanja nagomilano u vama. Možda nikada nećete dostići taj stepen prosvetljenosti i pročišćenosti, za kojim težite.

Brinete da ćete odustati, jer ponekad (prečesto) izgleda potpuno besmisleno truditi se. Možda ćete prosto dići ruke i prestati da želite, tražite, nastojite i pokušavate bilo šta. Sledeći put kad padnete, možda ćete ostati da ležite. A ako je to izvesno, možda ćete odustati pre nego što padnete – zašto čekati, kad je pad neminovan?

Comments