Tvoja sklonost prema flertu je naročito nezgodna kad si sa nekim u vezi. Ti ne vidiš zašto bi tvoj partner mislio da ga izdaješ, a kad ti otvoreno kaže da mu smeta da flertuješ sa drugim muškarcima, onda ili pokušavaš da prestaneš to da radiš, ili kriješ da to i dalje radiš. I jedno i drugo su u sukobu sa tvojom prirodom i tebi nije prijatno što se tako osećaš i što si prinuđena da se sukobljavaš sa sobom. Kako da izađeš na kraj sa tim? Situacija u kojoj tvoja priroda povređuje onog do koga ti je stalo je krajnje teška i verovatno nerazrešiva. Ti ne možeš da budeš ono što nisi i da se ne ponašaš u skladu sa sobom, a da sebi ne naseseš štetu.
Ukoliko pokušavaš da se obuzdaš, jer ti je partner skrenuo pažnju da se tvoje slobodno ponašanje i uživanje u flertu tumači pogrešno, možeš da odeš u sasvim drugu krajnost i da se ponašaš hladno i odbojno, odnosno odbrambeno. Naročito ako u komunikaciju uđeš sa nekim ko je ljubazan i raspoložen i ko i sam inicira flert. Kad ugledaš sebe u tom ogledalu (neko drugi spontano komunicira isto kao ti, ali ti si u fazonu da sebi to uskraćuješ) onda reaguješ braneći se da ne budeš uvučena u ono u čemu bi inače nesputano uživala. Ponašaš se arogantno i hladno i sasvim izvitopereno u odnosu na tvoje prirodno ponašanje i zbog toga se osećaš loše. Boriš se sa osećanjem krivice, jednako kao što osećaš i trijumf jer uspevaš da preusmeriš svoje ponašanje, dok se istovremeno ljutiš i besniš što si uopšte došla u tu situaciju i pitaš se da li to vredi i da li stvarno to moraš tako da radiš. Da li si prihvatila da osudiš sebe zbog svog prirodno slobodnog ponašanja, da li radiš protiv sebe i zašto tvoj partner nije u toj poziciji – da pokuša da prihvati ono što mu se ne dopada i što mu smeta.
