Preuzimanje pune odgovornosti za svoje postupke i svoj život, uključuje mnogo velikodušnosti prema sebi – grešila si, grešiš i grešićeš i uvek će biti mnogo toga što sebi treba da oprostiš. Ako ti se čini da treba da budeš stroža prema sebi da bi bila bolja – čini ti se. Treba sebi više da opraštaš.
Oprosti sebi što se vraćaš nekome ko je izdao tvoje poverenje i nije učinio ništa da ga povrati
To si već radila, zar ne? Opraštala nekome ko nije ni tražio oproštaj, jer nije ni mislio da treba nešto da mu oprostiš, ko je siguran da je u pravu, iako je samo vrlo sebičan i uskogrud. I ti nisi prestajala da ga voliš, a kad nekog voliš, onda mu pre ili kasnije sve opraštaš i ne želiš da ga izgubiš – bilo da se radi o prijatelju ili partneru. I sad opet radiš to isto, uprkos prethodnom iskustvu i osećaju da to nije konstruktivno i da nekome uzalud pružaš drugu šansu, jer će zatim i treća i četvrta i ko zna koja doći na red. Pa, oprosti sebi zbog toga što ne možeš da presečeš, što ne želiš da odbaciš nekoga zbog njegovih slabosti i lošeg karaktera. Oprosti sebi što dozvoljavaš sebi da te takve ljude voliš i da te oni povređuju. Ne analiziraj, ne trudi se da razumeš, prosto oprosti sebi – baš kao što opraštaš i njima.
