Oprosti sebi što suviše očekuješ od ljudi
Niko se neće promeniti da bi dostigao tvoje standarde i ispunio tvoja očekivanja. Ako često suviše očekuješ od ljudi, to je zato što veruješ da su bolji nego što jesu – a ti možda znaš o njima nešto što oni ne znaju o sebi. Jer ljudi često jesu bolji nego što misle, ali veoma loše reaguju na očekivanja. Možda nisi imala strpljenja da sačekaš da neko do koga ti je stalo sam sebi postavi više ciljeve i da se prema njima orijentiše, jer si i pre njega znala da on to može. Možda si tražila nešto što neko još nije bio spreman da pruži. Možda se brineš da si nekome nanela štetu time što si ga smatrala spremnijim, odvažnijim i pametnijim nego što jeste. Oprosti sebi što vidiš najbolje u drugima i što očekuješ da i oni sami to uvide.
Oprosti sebi što si neke divne ljude uzimala zdravo za gotovo, jer si bila zauzeta poklanjanjem pažnje onima koji uopšte nisu bili divni
Osećaš se zaista bedno zbog toga – što si se zanosila pogrešnim ljudima, usmeravala na njih svoju pažnju, nežnost i ljubav i uopšte nisi primetila one koji se nisu nametali, a koji su imali sve one vrednosti koje si ti tražila u drugima. Dešavalo se i desiće se opet. Od fascinacije ne možeš da pobegneš, srce žudi za čarolijom. Ako si uspela da prepoznaš te divne ljude i da pokušaš da im nadoknadiš to što si ih zapostavljala ili ih nisi ni primećivala, to je velika stvar i dobar razlog da oprostiš sebi. A i ako samo žališ zbog toga što neke divne ljude nisi shvatala ozbiljno i nisi im pružila pravu priliku, jureći za fascinacijom, i to je u redu – oprosti sebi.
