Ovih dana nam svi poručuju da iskoristimo ovo vreme najbolje što možemo, radimo na sebi, naučimo nešto novo i da će, pre ili kasnije, sve biti u redu. Svakako, uopšte nije loša ideja da pročitamo knjige koje nismo stigle, vratimo se pisanju dnevnika ili nekoj dnevnoj rutini za koju nismo imale vremena, naučimo neki nov jezik ili veštinu onlajn, odgledamo predstave… Međutim, da li je ok i ako nam se ništa od toga trenutno ne radi? Apsolutno da! Ipak, nisam videla puno objava na društvenim mrežama sa ovom porukom.
Svi govore o nekim promenama koje će uslediti nakon ovoga. Mnoge verovatno hoće. Ali, da li, svi mi, nužno moramo zaključiti da bi trebalo da se menjamo? Možda smo se i pre svega ovoga odnosili odgovorno prema prirodi, bili lojalni svojim prijateljima, ostavljali dovoljno vremena za porodicu, čitali knjige, odlazili u pozorišta i muzeje… I sada se, jednostavno, ne osećamo najbolje po pitanju čitave situacije, a čini se kao da nam sa svih strana poručuju da je sada vreme da ozbiljno radimo na sebi i svojim odnosima sa drugima, pa kada sve ovo prođe, “zasijamo” i ispravimo sve dosadašnje greške istinski uživajući u svakom trenutku.
Najveća zamka je što lako možemo pomisliti da sa nama nešto nije u redu. Zato što nam se jednostavno ne radi sve što nam preporučuju ili zato što ne uspevamo svakodnevno biti optimistične. Svakako, niko ne može znati bolje od nas šta je ono što nam najviše prija da radimo u ovom trenutku. Pisanje dnevnika je sjajna stvar ukoliko sebe pronalazite u tome i ukoliko je to način da kanališete sve svoje, kako pozitivne, tako i negativne emocije koje vas preplavljuju (što je sasvim normalno) tokom dana. Nekome je to možda video poziv sa prijateljima ili nekim od članova porodice. Za nekoga je to meditacija. Nekima je potrebno da jednostavno “iskuliraju”. I svaki način da prevaziđemo trenutnu brigu, strah, nervozu ili usamljenost je sasvim u redu.
