Kad se upadnete u rolerkoster zaljubljenosti, malo vam se mozak pretvori u kašu, valjda od centrifuge, ili tako neke sile. Ima tu previše fizike, ko će da razmišlja. A i čime. Odjednom više ne možete da se zakunete u svoju čast i da garantujete za svoje ponašanje, jer više niste sigurni sasvim ko ste vi ono, beše? Sad morate malo da budete psiho, a kad preživite, možda uspete ta nova saznanja o sebi da integrišete. Uglavnom, kad prođe neko vreme (jedno dva’es’ godina) prestane da vas bude sramota.
Masivni poremećaj sna
Više nemate kad da spavate. Jer ne možete da budete sigurni da ćete sanjati svog voljenog, pa je onda bolje da razmišljate o njemu, da ne gubite vreme. Onesvestite se s vremena na vreme, zabalavite, zahrčete, ali telefon ne ispuštate iz ruke, da možete čim se trgnete iz kome (a trzate se svaki čas) da proverite da li je stigla neka poruka. A nije stigla. I onda ste uvređeni što on spava noću, umesto da misli na vas i da vam šalje poruke. S vremena na vreme mu pošaljete “Spavaš?” za svaki slučaj, jer ako i on drži telefon pored uveta, možda ga probudi zvuk poruke, pa vam odgovori “spavam”. Haha, kakva zabava! Zašto li ste ikad noću spavali? A i kako vam je polazilo za rukom da isključite centrifugu (ili neku drugu fiziku, a bogami i hemiju) u mozgu i da prestanete da mislite i počnete da sanjate? Uostalom, jedva čekate da prođe noć i da ujutru ustanete (sa vrtoglavicom i svicima, koji vam pred očima iskrsavaju celog dana) pa da nastavite da iščekujete poruke. A koliko je samo to romantično, svedoči poprimanje izvesnog vampirskog bledila, sa modrim podočnjacima ispod izbečenog staklastog pogleda, kao da ste malo neupokojeni i stalno gladni.
