Stalno slušam to, o životnoj borbi. O hvatanju u koštac, o borbi za i borbi protiv. Opstanak. I kad to osluškivanje pustim kroz sebe i čekam odjek, zvoni nekako pogrešno. Na nekom nivou, život je i dalje opstanak, kontam. Ali nije to taj nivo koji bi trebalo da smo već dosegli. I stalno mislim, šta je pravi koncept, onaj koji obuhvata i nivo opstanka i doseže do nivoa slobode. I usput uključuje lični i duhovni rast i razvoj. Ono što mi pada na pamet i rezonira kako treba, jeste suočavanje. Kao što ni borba ne garantuje pobedu i opstanak, tako ni suočavanje ne garantuje rešavanje problema, njihovu transformaciju u izazove, kojima odgovaramo na adekvatan način. Uopšte, sve garancije ovog sveta su labave i privremene.
Ali, suočavanje jeste put rasta i razvoja, ka slobodi duha. Borba je koncept koji podrazumeva ugroženost. Boriš se za očuvanje i promovisanje vrednosti koje su ugrožene. Za zdravlje. Materijalnu bazu. Protiv prepreka na putu do ciljeva. Koncept zapadnjačkog, potrošačkog društva, koje promoviše garancije – i borbu za sticanje novih garancija, kad stare isteknu. I tako ceo život provedeš u nekim borbama. Celog života ratuješ.
Odbijam da ratujem. Polažem oružje (ako uopšte i imam neko koje još nisam položila) i predajem se životu. Biram oruđe rasta i razvoja, biram suočavanje. Jer mi je moja unutrašnja sloboda važnija od svih spoljašnjih sputanosti i zarobljenosti. Jer je svaka borba koju sam vodila za ili protiv nečega, na kraju bila borba sa samom sobom. Predajem se sebi. Odbijam da moj um bude poprište unutrašnjih sukoba.
Godine sam provela inateći se – inat je oružje životne borbe, jedno za koje znam da sam ga položila. I znam koliko sam se njime osakatila i ispovređivala. Inatila sam se svemu što je ličilo na pravila, strukturu, predrasude, klišee. Radila sam sve suprotno što se od mene tražilo i očekivalo, što mi se nametalo. Dok nisam shvatila da me to buntovništvo uopšte ne oslobađa, da me ta borba samo povređuje. Da me samo uvodi u drugu vrstu šablona, u paralelni svet pobune protiv svega “normalnog”, po difoltu.
