U sve se prosto razume.
Polivalentna.
Znanje joj iz svake pore curi.
Ona igra, peva, pleše, svira, crta. Razume se u pasulj, knjige, gnjide. Za svaku je boljku čula i za svaku ima lek.
Ako nju znate, doktor vam ne treba. Uspostavlja dijagnoze. Daje prognoze. Ako se ne obistine, bilo je do vas. Niste joj jasno objasnili šta vam treba ili fali.
Ona nikada, prosto, ne može da bude kriva.
Istovremeno je i ekonomista i istoričar i prosvetnik i savetnik i poslodavac i mađioničar i automehaničar i speleolog i etnolog, a inače, ne bavi se ničim gde bi to znanje silno mogla kvalitetno da iskoristi.
Znala bi i da vam objasni kako se konji potkivaju, jabuke na krušku kaleme, avioni voze, ma sve teoretski zna. Dok svoje veštine u praksi nikome ne pokazuje.
Pitamo se što.
Od svog posla, i ne toliko zabavnog, ona pravi najznačajnije zanimanje na svetu. Ubeđuje, ipak suptilno, kako je njeno postojanje od kolektivne koristi.
Štagod rukom uhvati to se zablista i pozlati. Nije do sredstava koja koristi, do njene je neophodne i vredne ruke – bogom dane, jednom napravljene.
Kako ste na ovo prvo mogli da pomislite!
Supermenka!
Kad vam svoj dan prepriča, a bogzna da o tome najčešće i govori, i izležavanje postaje umetnost. Ma, kakvi umetnost – ministarska funkcija!
Težak je to posao, odgovoran i najteži. Njeno je i najlepše i najteže. Za nju je i ugljenisani rudar zajebant. Nijedno drugo zanimanje nije ravno njenom. Samo što ne znamo još kojem. Toliko potencijala nikud konkretno usmerenih. Toliko je ima svuda da je prosto nema nigde.
Ako i uspete nečemu novom da je naučite, ponovo će, već u sledećoj sekundi, više od vas samih na tu temu da zna.
I pametan će se čovek glupim pored nje osetiti. Pognuo bi glavu i ponizno priznao kako samo ona ume. Da su Kembridž (University of Cambridge) i Sorbona (Université de la Sorbonne) za nju čuli, verujem da bi joj diplome poklonili. U Ginisovu (Guinness) knjigu rekorda samo što nije ušla. Spremiće joj i posvetiti čitava sto lista. Malo je to za njeno svestrano znanje, malo.
I tako vam ona sva načitana, umetna, svestrana, mudra, istaknuta, i od svih bolja, ama ništa baš posebno ne radi. Nije daleko od Ničevog (Friedrich Nietzsche) nadčoveka, u neku ruku ga i nadmašuje možda. Supermenka, a čitavog života jedan goblen veze.
A, što se znanja tiče, ono počinje od skromnosti, od poniznog priznanja kako ne znamo ništa i želje da naučimo. Znanje ne poznaje sebično isticanje.
