Suština pozitivnog razmišljanja proističe iz životnog stava zasnovanog na istini, prihvatanju, razumevanju i neodustajanju. To je ono DA koje govorimo životu u svim njegovim aspektima, a daleko od toga da su svi prijatni. Prihvatanje, istina i razumevanje treba da dolaze iz naše potrebe za njima, iz gorućeg plamena naše životne energije, koja nastoji da obuhvati i objedini naš um, srce i telo i prožme ih sa energijama prirode, postojanja, života među ljudima. Zapadnjačka duhovna praksa suštinski podvaja i razdvaja duh i telo, dok istočnjačka poznaje njihovu duboku povezanost i obostrani uticaj. I sada, umesto da negiramo jedan deo sebe, kao što nam je zapisano u genima, mi treba da prihvatimo svaki deo sebe, da spoznamo, uvažimo i volimo sve što jesmo – jer to je suština pozitivnosti. Da bismo to stvarno primili i ugradili u sebe, potrebno je da se istinski tome posvetimo, svojim načinom života, razmišljanja, delovanja i komunikacije. Ne možemo tek tako nakalemiti pozitivno razmišljanje na sklonost da stvari koje nam se ne sviđaju, koje nas zbunjuju i koje ne poznajemo, prosto negiramo i odbacujemo kao neistinite, bez argumenata, bez preispitivanja i istraživanja. Zato nam ne uspeva da svojim pozitivnim razmišljanjem promenimo svoj život i prizovemo dobre ishode.
Potrebno je da počnemo da praktikujemo istinoljubivost, ne u smislu nelaganja, nego u smislu sposznaje onoga što je istinito za nas, o tome ko smo i kakvi smo, šta želimo, a šta nam je potrebno i da se te dve stvari često uopšte ne podudaraju. Jer možda želimo stabilnost, vezu i normalan život, a to uopšte nije ono što je potrebno našoj duši, koja je željna balansiranja na ivici između normalnosti i ludila, koja cveta i raste samo na nestabilnim terenima, budi se inspirisana samo nemogućim vezama i pokreće nas na akciju samo u rizičnim i neispitanim pravcima.
