Ja tvrdim da izjava da su muškarci sa Marsa a žene sa Planete, je posledica sveobuhvatnog istraživanja raznih agencija koje rade za proizvođače cipela, tašni i gomile glupih nepotrebnih sitnica koja koštaju u p**** lepu materinu.
– Dobro odakle ti ova ogrlica sad?
– Bože Amiče, pa imam je sto godina.
– Kako je ja nisam video do sada?
– Pa to je ono o čemu ja stalno govorim.
– Šta?
– Nikad me ne primećuješ.
– Slušaj, pusti me tih ženskih fora i kaži mi koliko si je platila i kad si je kupila?
– Davno je to bilo ne sećam se.
– Kad i koliko?
– Ne sećam se.
– A ako ti pokažem račun na kojem piše da si je kupila juče?
– Odakle ti taj račun?
– Ti znaš da ja za razliku od tebe, ne praktikujem preturanje po tuđim džepovima.
– Znam.
– Ali na tvoju žalost ovo je jutros ispalo iz torbe kada si tražila telefon da se javiš.
– Pa dobro i šta sad? Ti znaš da meni treba ogrlica koja ide uz one šarene papuče i onu crvenu torbu s velikim ručkama.
– Ne, ne znam. Ne da ne znam da ti to treba, nego ne znam o kojoj torbi i kojim papučama uopšte govoriš.
– Eto, sećaš se prošle nedelje da sam ti rekla da ću dati pola svoje plate na one divne šarene papuče. One što su kao končane ali su od nekih žičica.
– Sećam se.
– E pa za njih.
– Koliko se ja sećam, ti si rekla da ih ipak nećeš kupiti kada sam ja malo popizdeo zbog te tvoje ideje.
– A, pa da jeste.
– I?
– Pa ništa, ipak sam ih kupila.
– Ok. Sad mi je sve jasno.
– Šta to?
– Jasno mi je, što si ispekla moje ramsteke.
– Pa da, vidiš da sam danas napravila ručak kakav ti voliš.
– E pa o njemu sam baš i hteo da razgovaramo.
– Što? Šta ne valja?
– Zašto si dirala moje savršene ramsteke iz paca?
– Zato što znam da ih ti voliš.
– Da volim ih, i zato te pitam zašto si ih dirala?
– Pa šta je sada? Ne sviđa ti se kako sam ti spremila ručak?
– Ne da mi se ne sviđa, nego razmišljam da se razvedem. Mislim, zašto praviš trostruku štetu našem odnosu?
– Kako sad misliš trostruku?
– Prvo si kupila papuče koje sam ti izričito zabranio da kupiš, onda si kupila ogrlicu koja ne bi imala svrhu da nije papuča koje sam ti rekao da ne kupuješ. Ali ono što je najgore jeste što si pored svog tog novca koji si spičila za ta sranja koje inače nećeš nositi tri puta u životu. Ti si uništila moje ramsteke koji su trebali da stoje u pacu još 4 dana.
– Ne sviđa ti se ogrlica, ne svidja ti se kako kuvam… ja to sve samo zbog tebe.
– Ne, nego da pokušaš da me smilostiviš pošto očigledno milosti za novac nemaš.
– Pa dobro ima i toga, ali ramsteci su ok, ništa im ne fali. Evo probaj.
– Ti znaš da im ništa ne fali? Inače ih nikad nisi probala u životu.
– Evo sad sam probala i ovi su skroz ok.
– Ti to kao ekspert za ramsteke ili kao ekspert za tašne i končane papuče?
– Sad praviš od komarca magaraca. Ramstek kao ramstek. Ok možda je malo tvrdji ali može da se jede.
– Ne da je tvrđi, nego je ovo pregoreli karton zavidne debljine i tvrdoće. Pogledaj, dušu si im izvadila!
– Pa kad su žilavi.
– Pa DA! Zato i moraju da stoje u pacun još četiri dana.
– Što vičeš? Otkud ja znam da oni trebaju da stoje u pacu da ne bi bili žilavi.
– A za papuče znaš kakva ogrlica ide?
– Pa znam. Stvarno te pitam otkud sam ja znala da oni moraju da stoje još četiri dana u pacu?
– Uh, ne mogu. Nema veze. Idem na pljeskavicu.
– Dobro razumem te. Se ljutiš za papuče i ogrlicu?
– Ma neee. Slušaj, sledećih mesec dana ako kupiš bilo šta, bilo šta, leti i to i poslednjih pet stvari koje si kupila u đubre. Jasno!?
– Jasno.
Ne vredi, mi muškarci smo sa Marsa, a žene su upravo stigle iz šopinga. Zato sakrijte sve do čega ti je stalo u životu.
Preuzeto iz “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.
