Možete li da pretpostavite o kojem predmetu je reč? Koristila ga je čuvena dadilja Meri Popins (Mary Poppins), poslužio je kao plesni rekvizit u evergrinu “Pevanje na kiši” (Singing in the rain), u “Povratku Betmena” (Batman Returns ) je smrtonosno oružje, a svi pamtimo ljupku Skarlet Johanson (Scarlett Johansson) kako sa svojim prozirnim primerkom šeta ulicama Tokija, inspirisao je slavnog Renoara (Pierre-Auguste Renoir) da napravi istoimenu sliku na kojoj je dočarao pariske kišne ulice, junak Kafkine (František Kafka) “Amerike” (Amerika) ga zaboravlja ispod palube i odlučuje da se vrati ne bi li ga pronašao, Robinzon Kruso (Robinson Crusoe) ga prekriva životinjskom kožom i koristi kao zaštitu od sunca na pustom ostrvu. Možda se njegova slava nije mogla naslutiti, jer često ne uviđamo važnost i lepotu onoga što je svakodnevno pored nas. Dobrodošli u priču o kišobranu.
Prelepa Skarlet u filmu "Izgubljeni u prevodu"
Datum njegovog rođenja je nepoznat, mada se prvi podaci o njegovom postojanju javljaju još u vremenu drevne Kine. Pravljen je od čiste svile koja je postavljena na stabljike bambusa, a na njemu su se oslikavali najlepši ornamenti kineske tradicije.
U Vavilonu i Starom Egiptu je upotrebljivan kao zaštita od sunca i prašine, a vremenom je postao simbol bogatstva i moći. Samo vladari, imućni pojedinci i oni koji su uživali izuzetnu čast, mogli su postati ponosni vlasnici kišobrana. Pravljen od nekoliko gigantskih pera ili od palminog lišća, a ukrašavan je perlama, resama ili trakama.
Veruje se da su ga u Evropi najpre koristili Stari Rimljani, a potom i Grci. Prvi kišobrani u Evropi su bili veoma glomazni i teški, pa su ih pretežno nosili robovi kako bi damama iz visokog društva pravili hlad i štitili ih od kiše. U to vreme, kišobran je bio namenjen isključivo ženama.
Prva prodavnica kišobrana se zvala "Džejms Smit i sinovi", i postoji i danas
U XVI veku kišobran postaje stalni dodatak bogatih, jer je bio izuzetno cenjen kao sredstvo u borbi protiv vremenskih nepogoda, a njegova izrada je zahtevala mnogo vremena i novca. Kišobran je bio prilično skup predmet, te je važio za luksuznu imovinu.
Tek u XVIII veku kišobrani postaju stalni aksesoar većine. Njihova izrada postaje jednostavnija, a vrednost na tržištu niža. Džon Bil (John Beale) je 1786. godine izumeo gornji deo kišobrana kakav znamo danas, a Semjuel Foks (Samuel Fox) je 1852. godine osmislio dršku kišobrana u poznatoj formi slova Y.
Džons Henvej je bio prvi muškarac koji je nosio kišobran
Međutim, tek u XX veku kišobran počinje da se proizvodi u različitim bojama, namenjuje se isključivo zaštiti od kiše i otpočinje svoju karijeru modnog dodatka.
Danas kišobran više nije statusni simbol, već deo masovne upotrebe. Međutim, njegova slava svakako da nije okončana. Današnji kišobrani su mnogo lakši, ali i kreativniji, maštovitiji, lepši. Tačnije, danas je kišobran pravi modni dodatak. Može biti veliki i elegantan, mali i funkcionalan, u futroli ili na sklapanje, crn ili sa dezenom, jednostavan ili kičast, sa crtanim junakom ili pak, u pop art stilu.
Neobična instalacija u jednom portugalskom gradiću – stotine visećih, raznobojnih kišobrana
Kišobran je postao predmet o kojem kruže mnoge istine i mitovi, neki kažu da ga nikako ne smemo otvarati u zatvorenom prostoru, važi za uzrok jedne od najrasprostranjenijih fobija, misli se da je pored ključeva, to predmet koji se najčešće gubi i zaboravlja, a mnogi veruju u priču kako je Tesla skočivši sa krova kuće sa otvorenim kišobranom zaključio – da ovaj predmet ne može zameniti padobran.
Toliko o ovom malom, pomalo potcenjenom predmetu svakog domaćinstva. Družimo se pri narednoj kiši.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.
