Postoji maestralan opis lažnog mladića u Manovoj pripoveci “Smrt u Veneciji”. Kao jedan od detalja koji narator, Gustav Ašenbah, priznati pisac, navodi u opisu ovog starca kog posmatra na brodu koji plovi za Veneciju, jeste njegovo lažno predstavljanje – ofarbana kosa, mladalačko odelo i držanje. Starac je sa pristojne distance izgledao kao mladić, jer je to odgovaralo njegovim namerama. Ne znam zbog čega priču o muškarcima i bojama za kosu, počinjem sa ovog mesta, ali svako ulepšavanje i, najšire rečeno intervenisanje na fizičkom izgledu, preduzima se sa određenim razlogom. U širokom luku od lične satisfakcije do ostavljanja boljeg utiska na druge. Carstvo kozmetike odavno je prestalo da bude isključivo ženski privatni raj. Muškarci se podjednako dobro snalaze u hodu između rafova sa kojih ih posmatraju preparati koji “obećavaju uspeh”, “garantuju neodoljivost”, “povećavaju šanse”.
U epohi kulta tela i mladosti, jači pol se lako otarasio plemenskih atavizama i upustio se u igru. Farmaceutska, modna, fitnes i kozmetička industrija su uspele u svojoj misiji. Svestan konkurentnosti, savremeni muškarac predano “radi” na sebi kako bi uspeo da uzme najbolje za sebe. Jedno je jasno. Stara binarna klasifikacija, koja ima jasan koncept za ono što je “žensko” i jasan koncept za ono što je “muško”, odavno je prevaziđena. Možda ne od epohe nacionalnih kultova, jer je to pitanje tradicije, ali od trenutka kada su žene obukle farmerke, pop kultura je zaljuljala sve stereotipe. Muškarcima je, verovatno, trebalo duže, da na svoju policu smeste kvalitetan “antirid” i posegnu za dopadljivim pramenovima u kosi. Tokovi aktuelne kulture su ovaj proces ubrzali.
Zadivljeni ovom transformacijom
