E ’ajde sad, pošteno – čija baba gleda u šolju, a čija se razumela u pasulj, bajanja, travke, crvene končiće i koješta? Raspitajte se malo po familiji, garant ćete naći neku pretkinju koju su svi smatrali vešticom, al’ niko nije smeo da je proziva, da ih ne urekne. Ima ih baš zajebanih, onih što te pogledaju i život ti krene naopačke, ima bezazlenih, što samo čitaju šta vide u šoljici, ima i ozbiljnih travara koji leče ozbiljne bolesti. Neke su se bavile magijom, veoma svesne šta, zašto i kako rade, a neke su se rukovodile intuicijom i pokušavale da pomognu. Svaka sorta veštice je veštica, sposobna da oseti, predoseti, izbegne i izazove. Zahvaljujući direktnim vezama sa prirodnim silama, one nešto rade na način koji odgovara njihovoj prirodi i duhu. Svaka drugačije, na svoj način.
Kakve to veze ima sa nama, modernim ženama?
Ah, pre svega, genetske.
Jer ako svaka od nas ima neku babu, prababu, tetku, rođaku koja nešto radi, onda i mi imamo taj isti potencijal, jače ili slabije izražen. Imaju ga i muškarci, ali su ređe svesni toga.
Prvo, najdostupnije, najmasovnije i najprihvaćenije – snovi.
Neki simboli su uglavnom isti za sve, kao što je voda, bistra ili mutna.
Ne radi se tu o šestom čulu, nego o svim čulima koja rade, šaljući nam upozorenja i signale koje razumemo
Takođe, neki simobli su svojstveni jednoj porodici. Naučite od nekog da takav i takav san znači to i to, i usvojite simbol. Pa kad sanjate takav san, značenje vam se potvrdi, jer to tako radi za vas.
Kad se probudite sa jasnim sećanjem na neki od tih simbola, tačno znate šta san znači i šta vam predstoji.
Razumevanje snova je nauka, ali u suštini se radi o razumevanju simbola i shvatanju da su simboli oruđe koje um koristi da situaciono predstavi nešto što nam je važno, ili što je došlo na red za razumevanje i rasvetljavanje.
Kad uz pomoć nekoga ko se bavi tumačenjem snova, izdvojite neki simbol, on vas pita šta to znači za vas. I to je ključno pitanje koje treba da postavljate sebi, kad hoćete da protumačite neki san.
Ima snova koji su višeslojni i tiču se vašeg unutrašnjeg života i razrešavanja nekih čvorova. Ima onih koji su posledica trenutne preokupacije nekim problemom ili situacijom, ima onih koji najavljuju važne događaje, a ima onih koje uopšte ne morate da tumačite, jer odmah tačno znate šta znače – toliko su jaki i neposredni simboli kojima se služe.
Ima čak i onih koji uopšte ne barataju simbolima, nego su potpuno realni.
Pa kad neki mutan i neprijatan san povežete sa osećanjem neke nedefinisane napetosti, nekog osećaja da će se dogoditi nešto ružno, smatrajte to pripremom za loše vesti. Jer posle toga, slede loše vesti.
I onda kad ih čujete, kažete sebi a, pa zato se ja ovako šugavo osećam sve vreme. A izgleda kao da nas naša veštičja čula obaveštavaju samo o lošim stvarima, upozoravaju nas na nedaće, nesreće, komplikacije i probleme. I to bi bilo više nego dovoljno, kad bismo bili u stanju da ozbiljno shvatamo upozorenja svojih čula, što obično ne činimo, jer smo naučeni da se oslanjamo na rezon i procenu. U prihvatanju sopstvenih veštičjih sposobnosti mnogo pomaže reakcija nekog nama bliskog, ko se uverio u istinitost naših predosećanja. Jer on je to doživeo kao nauk i iskustvo i ne sumnja i ne potiskuje, nego kaže prošli put kad si to rekla, desilo se…i onda stupi u odgovarajuću akciju. Tako vam pruža priliku da vidite kako su vaši osećaji delotvorni i praktični.
Samo zato što imamo predrasude, što smo pogrešno vaspitane i što ne znamo čemu služi mozak, nismo veštice sto posto, nego tek onako, usput, koliko nas iskustvo obavezuje da ne zanemarujemo svoja čula.
Dobra vest je što smo sve veštice. Bar pomalo.
