Vlado Georgiev je pevač koji vas osvaja glasom, izgledom i harizmom. Od skoro je poznat i kao član žirija u “Prvom glasu Srbije” i mnogima je omliljen član istog. Iskren je, veoma duhovit i čini se strog, ali pravičan.
Za ljubitelje njegovih tekstova i melodija, izdvojili smo neke od najlepših rečenica.
Oprez! Sledeći stihovi mogu da prouzrokuju izlive emocija i mogu da vas vrate u neke trenutke.
“Dobro znam svaki dodir tvoj i glas, al’ gubim se, ona između je nas.”
“Koliko puta mislim gdje li si sad, krenem baš nikuda i sretnem te tad i tako osmijeh mi izvučeš, pod kožu se uvučeš i opet sve po starom…”
“Premalo bio sam tu, kad je najviše trebalo, znam, i kajem se, al’ ti si presudila tad.”
“Nekad uhvati me baš da fališ mi i jastuk otimaš. Nema te na drugoj strani kreveta, ti nisi tu k’o nekada.”
“Čitav svijet mijenja se, zašto ne bi mogli ti i ja?”
“Jedina, istina nije da si jedina, a trebalo bi jer si najbolja, između ljubavi i nas je laž i istina.”
“Evo, pišem ti, ti ćes čitati i šta će tebi ovo značiti? Da l’ ćes žaliti, tiho plakati, il’ ćes samo moje pismo baciti…”
“I nemoj mi tražiti da priznam ti sve, jer nećeš čuti ništa više od mene, neću trač, rekla-kazala, napusti moj svijet, dosta mi je, dosta mi je…”
“Kad vino popijem razum izgubim, sve zaboravljam i ništa ne vidim i tebe dodirnem, drugo ime dozivam… Pijan ti dušu otvaram.”
“Ti i ja znamo najbolje, jedino nam ljubav ostaje.”
“Kome više svoje laži prodaješ, a mene i prijatelje odaješ. Ti lažes surovo, pretjeruješ i u svoje laži vjeruješ. Svako ko mi za tebe bude rek’o: “Dobra je”, znaću da te dovoljno ne poznaje, jer ti iz laži nikad ne možeš da pobjegneš, pa nećeš dugo ni da potraješ… Lažljiva.”
“Jer ja ne mogu da živim u laži, ako to možes ti, samo mi kaži da mi nismo mi i da to nije to, ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio.”
“Mogla bi s njim, ali nemaš kud, pa sam ja opet tu, ali navika je sve što sam ja, a ljubav, više nikada.”
“Koliko sam zora svanuo, toliko ti dušu ranio i ne može mi pomoći ni Bog da nađem put do srca tvog.”
“Qué te vayas con el viento, como siempre.”
“Nisam kao on, ali briga me za to, više mi ni ti ništa ne značiš. S tobom ne, a ni bez tebe i bolje sam zaslužio, zar ne?”
“Nisam ljubomoran, nisam, ali hoću da znam jesmo li jedno za drugo ili prolazna stvar. Ako pogledaš drugog, drugu pogledaću ja, sve što možeš ti mogu i ja.”
“Nije istina da zaboravljam sva tvoja nadanja i stradanja. Al’ ne zaboravi da sam najbolji kog si ikada mogla imati. Tek ćes se kajati kao ja.”
“Znaj, ljubavi svakoj dođe kraj, kad dvoje loši postanu, prijatelji teško ostanu. I dobro znaj, za tebe uvijek biću tu, u pola noći kad ti zatrebam, k’o prijatelj ću puno da ti dam, samo mi reci da znam.”
“Da l' mi nekad ime spomeneš i pomisliš li da me pozoveš...?”
“S tobom i kad ne razgovaram, pričamo očima…”
“Ti i ja nismo mogli skupa, sve bilo je protiv nas, tiho svađali se, mirili naglas, jedno od drugog tražili smo spas.
Ti i ja vjerovali istini zbog nas, al’ istina je rekla i svoj glas; jedno od drugog tražili smo spas i našli ga u rastanku.”
“Tako mi treba da se izgubim i od svega da se odmorim, malo i djevojku da promjenim, pa nek’ i mene neko odmjeni.”
“Zbogom ljubavi, odlazim i reći ću ti što – stoput si me navela na zlo. Ja srce daću nekoj drugoj ko zna gdje, ti ne očekuj ništa više od mene.”
“Ja zauvijek biću tu, zaklet na ljubav čekaću, reci mi gdje da nađem te i dolazim, dolazim…”
“Al’ ostani sama da te pronađem i da te vratim.”
“Moglo je i više ostati nama od tolike ljubavi, ko zna, možda opet nekada, al’ biću ti, ti budi ja.”
Izvori fotografija: blic.rs, margaretaseewald.
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.
