Ali kako to obično biva, jednog dana upoznao je Nju. Niotkuda, iz vedra neba, pojavila se sva tiha, povučena, pomalo hladna, stidljiva, a ipak, sa pogledom koji hipnotiše. Krupne, nežne oči, zagonetni osmeh, stavom kojim poručuje da nije jedna od onih. Istog trenutka je znao da je sreo Nju, onu za koju se vredi boriti. Znao je da neće biti lako, ali nekako mu je prijalo. Nije mogao tek tako sa njom, a nije ni želeo da bude samo još jedna recka, još jedna avantura. Osećao se drugačije nego ikada pre. Svaki put kada bi je sreo, srce bi malo poskočilo, usne zaigrale. Nije shvatio zašto se to dešava, ali prijalo mu je. U nekim trenucima je pomišljao: “Ma, proći će to”, kako da se njemu desi tako nešto, da se nije možda zaljubio? Međutim, osećaj nije jenjavao, samo je bivao sve jači.
Istog trenutka je znao da je sreo Nju, onu za koju se vredi boriti
Iako je možda delovala hladno i uzdržano, vrlo brzo je uspeo da je dotakne, da se opusti, krenula je neku novu priču, nešto što do sada nije radila na taj način, bila je otvorenija u razgovoru nego ikada pre. U početku je to bilo samo druženje, prijali su i njoj i njemu razgovori koje su vodili. Možda su oboje bili svesni da ne mogu biti samo prijatelji, ali tako su krenuli. Međutim, svaki naredni put, svaki naredni razgovor, dopisivanje, sms poruka, poziv, trajali su sve duže, sve više, bili su intenzivniji. Pričali su o svemu, otvarali dušu jedno drugom. Što su se više upoznavali, bivali su svesni koliko se dopunjuju, koliko su jedno za drugo, koliko odgovaraju jedno drugom. Iskreno i otvoreno od samog početka. Iskreni i dugi razgovori doprineli su da gotovo sve saznaju jedno o drugom. Možda nije trebalo tako brzo da se desi, ali nisu mogli da stanu. Što su više pričali, to su bili opušteniji i sve više otkrivali sami sebe – do trenutka dok nisu bili potpuno ogoljeni. Znali su svaki detalj, bio on dobar ili loš, svaku sitnicu u prošlosti koja im je nešto značila. Jednostavno, nisu ništa skrivali. Osećali su da treba sve da ispričaju, pa tek onda da krenu ispisivanje zajedničkih strana.
Sada je svaka šetnja dobila smisao, zalazak sunca bio prelep, svaka pesma bila posvećena njoj. On to nije skrivao, bio je srećan, znao je da se zaljubio i davao je celog sebe.
Nakon svih razgovora, druženja, dopisivanja, potpuno spontano kako su se i upoznali, kako su i krenuli priču, desio se poljubac… Jedan, pa drugi, treći. Svaki naredni je bio sve lepši, nežniji, strastveniji. Poljupcima su se pridružili dodiri, nemirne ruke, uzavrele usne, poželjni pogledi. Nisu mogli da dočekaju da vide jedno drugo, vratili su se u tinejdžersko doba, želeli su to, prijalo im je. Noćima su ostajali budni, pričali dugo u noć, dočekivali zoru. I njeni prijatelji su primetili da je drugačija, srećnija, da nije toliko hladna. On ju je promenio, bila je nasmejana.
