A on… Toliko se bio prepustio, nije ni pomišljao da nešto može da stane između njih. Ali…
Odjednom, sve je stalo… Kako je spontano krenulo, tako je počelo da iščezava. Počela je da se vraća u svoj hladni oklop, nešto ju je mučilo. Bila je rezervisana, a sve zbog bivše, izgleda neprežaljene, ljubavi. Srela ga je ponovo negde i pomislila da nije dovoljno što je hiljadu puta raskidala… Želela je da mu pruži još jednu šansu, po ko zna koji put.
On nije bio svestan šta se dogodilo i koliko je u tom trenutku bio povređen… Vrteo je stalno po glavi šta je pogrešio, gde je pogrešio, šta je mogao da uradi drugačije. Međutim, odgovora nije bilo, jer je radio sve što je osećao. Najgore je bilo to što zna da se i ona oseća isto, a ipak nije dozvolila da joj se desi.
Iako veoma tužan i povređen, ipak je bio na neki način srećan, jer je upoznao nju na način na koji niko drugi nije, dopreo do nje samo onako kako može muškarac koji iskreno voli. Bio je srećan, jer će u srcu uvek imati uspomenu na nju onako srećnu i nasmejanu kakva je bila ona dok se gledaju i dodiruju lice jedno drugom.
Neki kažu da su velike ljubavi najtužnije, setimo se samo Filide i Akamanta… ali ne slažem se, ne treba tako da bude.
Na kraju, nakon svega što su ona i on prošli, ostala su mnoga neodgovorena pitanja…
Možda je iskrenost sve pokvarila?
Možda neke stvari nisu trebale da se dese odmah na početku i toliko brzo?
Možda ga je ona samo zavlačila i sve to uradila namerno?
Možda nije bila iskrena?
Možda se, pak, ponovo negde sretnu spontano?
Možda se ona i seti njega ponekad?
Možda i ona pati i ne zaboravlja njega?
Možda se uplašila koliko je on zapravo bio ozbiljan?
Možda je nju sve to gušilo?
Možda još uvek nije ništa gotovo?
Možda se nikada više neće sresti?
Možda ne sada?
Možda u nekom drugom životu…
Možda…
NN autor: “One reason people resist change is that they focus on what they have to give up, rather than what they have to gain.”
