Jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja – anksioznost – u porastu je u savremenom svetu. Da li je u pitanju reakcija senzitivne i osetljive duše, izložene neprimerenom načinu života, borbi za opstanak koja nije manje surova iako se odvija u civilizovanim uslovima, u kojima ipak nema mesta za nežne i preosetljive i ljudi su primorani da se štite i brane, licemerjem i manipulacijama, tim oklopima, koje osetljive duše preziru, a bez kojih su previše ranjive i nenaoružane za borbu, koju i ne žele da vode? Da li nas razumevanje anksioznosti vodi ka promeni koncepta životne borbe? Ili samo odvaja prosek koji opstaje od onih koji nisu dovoljno snažni da se nametnu i da menjaju svet na bolje? To su pitanja za istraživače, koji su već došli do nekih odgovora o tome koje se pozitivne stvari kriju iza anksioznosti.
Instinkt samoodržanja
Kao i strah, anksioznost ima evoluciono opravdanje i korene u borbi za opstanak, kada se čovek svakodnevno suočavao sa životnim opasnostima i strah mu je pomagao da se bori ili beži, da pronađe način da preživi, da se zaštiti i zakloni. Kada više nema neposredne fizičke opasnosti, anksioznost postaje odgovor na nepostojeće opasnosti. Ali, da li su one nepostojeće, odnosno, nerealne, samo zato što se ne pojavljuju u obliku sabljastog tigra koji se sprema da nas pojede? Jer, ako se neko oseća ugroženo, teskobno, izloženo i nesigurno, on za to ima druge, posredne razloge. Tempo savremenog života, zahtevi za uspehom, samopotvrđivanjem, zarađivanjem, odlučnošću, donošenjem odluka, zasnivanjem porodice, pripadnošću sistemu takozvanog normalnog življenja – za nekog ko nije spreman da se uhvati u koštac sa savremenim načinom preživljavanja, jednako su strašni, kao i praistorijski predatori i ugrožavajući kao prirodne sile i katastrofe. Anksiozne osobe ponekad osećaju da se nalaze na pogrešnom mestu i da nisu stvorene za ovaj svet i da ne žele da žive onako kako diktiraju okolnosti, a ne znaju kako da se tome odupru i da sami kreiraju okolnosti koje ih neće ugrožavati. A to je upravo ono što treba da saznaju i otkriju, to je životna lekcija koja im je servirana kroz osećanje neadekvatnosti i teskobe i nesigurnosti, kroz potrebu da nešto promene – da nastave sopstvenu evoluciju.
