Smišljeno i namerno, navukla sam svoju decu na Star Wars – jer ta priča ima sve. Prikazuje kompleksnost i privlačnost moći, gramzivosti i laži tamne strane i jednostavnost i ranjivost načela dobra i plemenitosti. Ima ljubavnih priča, složenih roditeljskih odnosa, nedostajućeg oca i nasleđa koje možemo upotrebiti da koristimo ili zloupotrebimo svoje potencijale. Govori o slobodi izbora, o teškom putu plemenitosti i i istine, koji zahteva žrtve i odricanja, ima uzbudljivu akciju, mnogo duhovitih momenata, avanturu, fantaziju i pouku o ličnoj snazi, o oslanjanju na sebe i saradnju sa silama Univerzuma. U priči se pojavljuje mnogo drugih vrsta i oblika života, tako da nas uči toleranciji i prihvatanju različitosti, bolje od svake parade ponosa ili bilo kakvog drugog agitovanja za prava manjina i osetljivih grupa.
Duhovna, lična i politička borba junaka ove sage, obuhvata svaki aspekt života, na način koji dete upija i doživljava direktnim putem, emotivno, dok ne odraste dovoljno da samo pronalazi i proživljava mudrost hoda preko trnja do zvezda, savladavanja iskušenja i davanja svega od sebe, zarad sopstvenih ubeđenja i dubokog osećaja ispravnosti. Gledala sam kao mala prva tri dela u bioskopu i ni sada mi ne smeta što su efekti providni i u ekspanziji tehnoloških dostignuća izgledaju smešno i neubedljivo. Nije smetalo ni mojoj deci, dok su bila mala i još nenaviknuta na savršene proizvode savremene produkcije. Bitna je bila samo priča.
Naravno, pričali smo i mnoge druge priče – čitala sam im “Gospodara prstenova” i pričala priče o Hobitima, čarobnjacima i vilenjacima mnogo pre nego što je snimljen film – koji u našim srcima nikada nije umanjio ljubav i vernost prema džedajima.
Dakle, ako sam se vodila nekim vaspitnim principima, to je bilo džedajsko vaspitanje. Sila je sa tobom, pogledaj u svoje srce, žmuri, diši, oseti, učini. Bila sam mama Joda, koliko god sam umela.
