Ove godine u skejt parku, sjajan tim organizatora priredio je pravi užitak ljubiteljima domaćeg hip-hop zvuka. Od četvrtka do subote, beogradska publika uživala je u najznačajnijim imenima današnje scene. Od veterana masnoga i crnogorskog hip-hopa, preko utemeljenih ložana repera, do mladih i duhovitih nada – ovogodišnji “Svi kao Dženan“ imao je sve! I pored bogatog muzičkog programa, dnevni program prošaran radionicama, brejkdens, grafiti i sportskim aktivnostima, je bio podjednako uzbudljiv.
Prvo veče je dominiralo starom, starijom, najstarijom školom. Otvaranje je pripalo sjajnim momcima iz Bauka (Bauk Squad), a svih petstočetrnaest ljudi (nije ovo BS), koji su polako punili skejt parkić, dočekalo je ponovno okupljanje omiljenih beogradskih baraba, Bed Kopijevaca (Bad Copy). Uz izuzetno duhovite komentare i rime, Timbe, Skaj i Nigrutin, dokazali su da im nekoliko godina ofstejdža u punom sastavu, nije ništa naškodilo. Uz zadihanu i razigranu omladinu, koja je lupila prolazni pečat njihovom povratku na scenu, ovaj fantastični trio je ubedljivo odneo šou te večeri… To smo pomislili, dok nismo shvatili da je gosn. Niggor, pomalo neočekivano, potpuno oduvao publiku, uz podršku kolege Viklajskog. A, da se retro talas hip-hopa i dalje sluša među klincima, dokazali su Gru i VIP…, al’ zamalo. Taj “oldkul“ rep i izlazak kojekakvih sporednih izvođača klincima jednostavno nije bio jasan.
Drugo veče bilo je rezervisano za izuzetno simpatičnog veterana hip-hopa, Kurtisa Blouva (Kurtis Blow). Šta drugo uz surovi hip-hop osamdesetih, nego početi sa brejkdensom? Tako su se množili što pozvani, što nepozvani mladi igrači. Kurtis se srdačno „zahvalio“ za nastup, koji se protegao do kasno u noć. Međutim, drugo veče obeležilo je nešto potpuno drugačije, nešto o čemu se priča. Nakon par didžejeva, hvalisanja i zahvaljivanja Beogradu za Arenu, od strane Škaba, odmah nakon munjevitog DJ-a, mnogobrojni Vox 93 FU KRU uz najpoznatijeg farmera na festivalu, sjatili su se na binu. Poput poveće turske familije, izgledalo je kao da će biti još jedan pobratimski nastup, dok se jedna plava maca nije došunjala. Da je Đus izuzetan farmer, dokazao je time što je ovu divlju mačkicu uspeo da pripitomi do stadijuma “skinuću se kad mi kažeš“. I tako je maca ostala k’o od majke rođena, a maloletna publika zaboravila je na keš-kolica-šmekerica tekstove.
Treće veče, u duhu prave poslednje festivalske večeri, sjatilo je masu izvođača, za koje se ne zna ko je tu bolji. Od izumitelja srpskog grajma FTP-a, do Zvezda Grajma, poslednje veče je bilo zahuhtano i razđuskano. Veče su pred mlakom publikom, “kojih je bilo više od 18“, otvorili momci nedefinisanog stila, ponosa novobeogradskog andergraunda, FTP! Nakon sjajnih bitboksera iz Bugarske, pravi “đans“ nastao je uz zemunski tri u jedan – Bleju Dab Pleju, Zvezde Grajma i Gazda Pajkana. Očekivani haos u publici, nastao je instant, a uz raga-rege-grajm zvukove đuskalo se od prve do poslednje numere. Recept za “đans“ nastao je od toga da “treba radi gan i na roze i na Grand“ do toga da su “čke beogradske totalno poludele“.
Najzanimljiviji te večeri bio je duo, čiji se “regeton iz Crne Gore“ u poslednje vreme svuda može čuti. Neponovljivi Đed i Nojz (Dedduh, Noyz) su protresli izuzetno raspoloženu publiku svojim primorskim zvukom, poručivši da ništa nije preša. Iznanađenje večeri, bila je devojka sjajnog imena – Labia, za koju možemo reći da je najbolja crnogorska MC dama, a to i momci iz Who See-ja tvrde. Nakon blokovskog repa, Sick Touch-a, publika je najzad dočekala ono zbog čega je većina (sudeći po duksevima i majicama) došla. Prti Beegee, omiljena beogradska grupacija (može se reći i brend), koja se slavi do smrti. Iako je naglasak pao na novije stvari, publika je, kao uz stare “Moskri-hitove“, apsolutno sve propratila od reči do reči, što dokazuje kakav je kult Prti postao. Uz nekolicinu entuzijastičnih duša, koje su ostale nakon Prtija, ovogodišnji “Svi kao jedan“ je završen. Ono u čemu se većina izvođača složila je da su potrebna hrabrost za organizaciju ovakvog događaja, mi se slažemo i nadamo se još većem razvoju ovog “sitnog, al’ dinamitnog“ festivala.
Vidimo se sledeći put!
Izvor fotografije: Mypeople.rs
Jelena Vorkapić živi život rokenrola, iako se prima na elektroniku i hip-hop. Mnogo voli Quentin Tarantina, domaću kafu i caffe latte, Lucky Strike, festivale, filmove, fotoaparate, da razmišlja britanskim akcentom, manekenke sa harizmom, geekove i vesele ljude.
