Naći će se, naravno, neki dušebrižnik, obično neko srećno uparen ko ne može da zamisli život bez svog para, pa mu je tvoj oblik postojanja krajnje zbunjujući, toliko da te značajno pogleda i pita: “Kako ljubav?” Slobodno ih oterajte u… đavola. Mislim, kakvo je to uopšte pitanje? Ne dozvolite da utiče na vas i baca vas u to preispitivanje samog sebe – koje nikud ne vodi.
Singl status može se promeniti u roku odmah. I svi to znamo. Evo, kako čitaš ove reči, na pamet ti pada ona osoba koja bi mogla da buda ta. Malo spustiš standarde, malo pijana poruka bivšem, pa onda onaj drugar što se loži na tebe od pamtiveka, pa ona mala što ti lajkuje slike… Ne bismo morali čak ni da se pomučimo. Tu su, moglo bi da bude, čisto da se kaže.
Ali ne želimo tako.
Hajde, budimo iskreni, ti zaista tražiš nešto, ili bar čekaš, jer očigledno ne može svako da se uklopi u kalup osobe koju vidiš pored sebe. Čak i ako sada ne možeš da kažeš kakav je to tačno kalup, i koje su ti odlike i osobine potrebne, negde duboko, ili malo manje duboko, ipak postoji nešto što te sprečava da pođeš putem neke od onih prečica koje sam gore navela, i navodi te da ostaneš sam/a – sve dok se kockice ne poklope onako kako ti želiš i misliš da treba.
