Žene koje nose štikle.
Nažalost još uvek živimo u društvu koje voli da osudi žene koje često izlaze, oskudno se oblače i nose visoke potpetice. S jedne strane, za mnoge je to odraz ženskog seksipila, moći, jakog karaktera, ali čak će ih i takvi, bar na prvu pomisao, doživeti kao žene lakog morala.
Ni ovde ne postoji konačan odgovor na pitanje – “zašto je to tako”. Možemo da optužimo postojeća tradicionalna uverenja, zadrtost pojedinih sredina, želju tužnih ljudi da uvek na nečemu zanovetaju i s uživanjem osuđuju. Ali nikada nećemo sa očiglednom sigurnošću znati tačan razlog.
Kao što zagrljaj ne trpi neiskrenost
Premda ni ne treba previše polemisati, besediti, objašnjavati. Sasvim je jasno. To što neka žena odluči da izađe u provod, obuče se kako se obuče, i provede se luđe no ikad u svom životu – nikako ne znači da je lakog morala, da je glupa, neobrazovana, neodgovorna. Jer može biti vrlo pametna, obrazovana, odgovorna i čistodušna. Samo što možda želi da se prepusti radosti, lepoti življenja ili svom mladalačkom buntu. A čak i da nije tako – niko na ovom svetu nema pravo da se meša u tuđi život i osuđuje tuđe postupke, naravno, ukoliko ne štete drugima i ne šire zlo, a jasno je da ovde nema nikakvog opšteg zla.
Možemo samo da se nadamo da će jednog dana ljudi prestati da izigravaju mirođije na tako ružan i zao način. Možemo da verujemo da ćemo se svi zajedno, jednog dana, konačno osvestiti i shvatiti da je ljubav nešto najlepše što posedujemo, što treba da negujemo, čuvamo, delimo i zalivamo, a svaku mržnju koja nas truje, zasečemo još u korenu.
Jednog dana…
Izvori fotografija: telegraph.co.uk, uk.msn.com, vishstudio.deviantart.com
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
