Mnogo puta ste se susretali sa problemima različitih razmera. Svi su bili nemogući, nerešivi, pravi psihički lavirint iz koga ne vidite izlaz. Nije sve tako konfuzno, samo treba pronaći pravo rešenje za svaki taj problem.
Svako od nas ima nedoumice, probleme, komplekse, strahove, ali koliko vas zaista to sme sebi da prizna? Da li ste uvek spremni da čujete istinu od drugih o samom sebi ili od vas samih, kada vam glasić u glavi govori da niste u pravu, a vi i dalje terate po svom? Spremnost da se ide glavom kroz zid, do nervnog pucanja, svakoga dana jeste moguće ali nije neophodno. Stoga ćemo vam uputiti nekoliko saveta iz psihoterapeutske prakse, a koji se tiču toga kako da se lakše nosite sa problemima, strahovima, neuspesima, uspesima i sa samom psihoterapijom, kao njenim izvornim značenjem. Kakva je psihoterapeutska primena u životu, kakav je efekat i da li samo bolesni ljudi idu kod psihologa ili su to samo zablude nedovoljno informisanih ljudi – saznajte.
Mislim da sa mnom nešto nije u redu
Kada vam se nagomilaju brige, problemi, ljudi koji vas opterećuju svojim problemima, deca koja vas ne slušaju, šef koji vas opterećuje poslom i neredovnim plaćanjem – šta uraditi tada, a da se ne postupi nepromišljeno? Uvek sebe počinjete da krivite što niste dovoljno sposobni da se nosite sa problemima, sa strahovima, sa poslom ili sa svakodnevnim poteškoćama u okviru porodičnog života; tada dolazi do poimanja stvari da sa vama nešto nije u redu. Rano detinjstvo, kao koren vaših zabluda, iskrivljenih percepcija zbog roditeljskog vaspitanja, na najbolji mogući način, sa ličnim frustracijama prenesenim na vas kako biste postali savršenstvo kome su oni težili, ali ni od njih njihovi roditelji to nisu uspeli da naprave, zaboga, kako da oni ne naprave to od vas?
Njihova dužnost jeste da izvuku iz vas maksimum, a ne isfrustriranu osobu koja nikada nije zadovoljna sobom, nije savršena i s njom uvek nešto nije u redu. E, tu se možemo na trenutak zaustaviti i reći – sa vama je sve u redu, hvala vam, roditelji, ja želim da živim svoj život, na svoj način, da vaspitam svoju decu onako kako želim i još mnoge druge stvari da ispravim, ali svojim metodama. Stoga tu nastupa psiholog koji, kao pedagog ili vaspitač, ispravlja vaše nepravilnosti, osvešćujući vaše potisnute želje, pokazuje vam kako da se oslobodite stega i da živite život onako kako ste ga zamišljali još kao dete.
Vi ste kao dete imali svoje snove i želje, razume se, ko ih nije imao? Snovi se sazrevanjem i odrastanjem uz roditeljsko sufliranje vremenom raspršuju. Da do toga ne bi došlo, na vreme pronađite put do ostvarenja svojih snova, a da li će to biti uz pomoć psihoterapije, sporta, neke druge vrste pomagala – potpuno je svejedno, samo se pokrenite, uspeh vam je zagarantovan. Kada govorimo o psihoterapiji kao jednoj vrsti sredstva za oslobađanje od svakodnevnog stresa, upoznavanju samog sebe i priznavanju istine samom sebi – što je, složićete se, najteže – trebalo bi imati na umu da zdravi ljudi idu kod psihologa.
Psihoterapeuti su školovani ljudi koji su naučili metode kako da na brži i lakši način dopru do vas, vaših strahova, nedoumica i svega što ste nekada davno zakopali i ljubomorno čuvate, a čini vas nesrećnim. Zato, ukoliko niste razmišljali na ovu temu, nikada nije kasno. Psihologija kao nauka je nekome zanimljiva, nekome nije, ali ne možete reći da nije pomogla da čovek napreduje kroz vekove. Snovi, želje, kreacije iz detinjstva vam mogu postati java, samo je važno poželeti put istine i priznanja ka željenom cilju.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
