Da li je moguće da je u Srbiji toliko unosno zanimanje stiliste, pa svakodnevno iskaču neki novi likovi koji su se očigledno jedno jutro probudili, pogledali u ogledalo i zapitali: “Ogledalce, ogledalce, znam da sam najlepši na svetu, mislim… to već svi znamo, nego, šta bih ja to kao mogao da radim u životu, u stvari da budem? Ah da – da budem stilista!!! Mislim, ja sam ipak veliki modni poznavalac, uredno čitam žutu štampu, jer pratim šta kod šanera kupuju naše poznate ličnosti, a pasionirani sam konzument fake Louis Vuitton-a, Gucci-a i ostalih aktuelnih brendova među našim pevaljkama.
Juupiii, to je tako cool, biću konačno VIP, sve te novine, TV emisije, ma sav taj Grand!!!! Samo još da nadjem neku ”estradnu umetnicu”, po mogućnosti bez kućnog vaspitanja, dana škole, sa podosta kila više, tj. onim što ljulja (što bi se u narodu reklo) da je izvučem iz sintetičkog streč tigra, zebre, leoparda i svog tog bižua zlatne boje, pa da zajedno napravimo čudo!!! Ja ne znam ništa, ona još manje, ali nema veze bićemo najbolji i svi će nam zavideti, jer smo na televizoru!!! Pa nek crknu dušmani!!!”
Je l’ vam ovo zvuči poznato?
Pre neki dan sam na nekom italijanskom sajtu slučajno našla opis zanimanja fashion stylist, i oni koriste pozajmljenicu iz engleskog, i pored svega što je tamo bilo navedeno pod opis posla, najzanimljivije mi je bilo ono što je navedeno pod stavkom neophodno obrazovanje. Evo šta je pisalo: završen Fakultet modnog dizajna ili neki srodan smer sa specijalizovanom post-diplomom, dobro poznavanje opšte kulture, znanje istorije mode i kostimografije, znanje o antropologiji i sociologiji kako bi lakše razumeo tendencije mode, dobre organizacione sposobnosti radi usklađivanja saradnje između fotografa, šminkera, frizera i modela, kreativnost, izražen estetski osećaj, redovno informisanje o novim tendencijama i stilovima i to ne samo u modi već i u drugim granama dizajna i umetnosti uopšte, kako bi iz toga mogao da crpi inspiraciju za svoj rad.
Potpuno sam sigurna da svi treš chic stilisti sa naše ”predivne” estrade poseduju svaku gore navedenu stavku, možda čak i koju više. Postoji još jedna zanimljivost koju sam uočila dok je bila aktuelna emisija Zvezde Granda. Ništa lično, ali otkad su frizeri dali sebi pravo da budu i stilisti??? Verovatno postoji neka prekvalifikacija… Nisam znala da frizerske škole, tj. akademije, pružaju tako široko obrazovanje? Moguće… ipak su to akademije!!!
Šalu na stranu, i pored najezde copy/paste samoprozvanih stilista, treba napomenuti da postoje izuzeci – nekolicina onih koji poseduju obrazovanje, kreativnost i ono najbitnije, ideju, kroz koju pričaju neku svoju priču o sebi i svom radu. Nadajmo se da će biti sve više takvih ljudi i da će rasterati sve te likove koji rade za kikiriki i koju fotku u žutoj štampi pored svoje ”’stilizovane pevaljke”.
Nina Fićović je pomislila da je potrebna, možda čak i neophodna. U svakom slučaju, usudila se da vam menja život svojim delima. Nasmejana do oblaka, ponekad i zapanjena svojom kreativnošću i maštom, svoje snove je skoro sve odsanjala i sada je vreme da ih podeli sa vama.
