Dela američke pesnikinje Silvije Plat (Sylvia Plath), rođene u Bostonu 1932. godine, poznata su javnosti – ona je prva književnica kojoj je Pulicerova nagrada dodeljena posthumno. Ipak, retko ko zna da je ona crtala, i to prilično dobro. Na isti način kao što je i pisala, u vidu ispovesti, dnevnički, ona je za sobom ostavila crteže iz svog života. Silvija je govorila kako njena najdublja inspiracija dolazi upravo iz likovnih umetnosti.
The Mayor Gallery u Londonu predstavila je 44 Silvijina crteža koji nikada pre nisu izlagani. Ljubitelji njene pisane reči verovatno će vrlo lako videti srodnost njenih crteža i pesama. Crteži su rađeni olovkom ili mastilom na papiru, a kolekciju je sa publikom podelila Silvijina ćerka, umetnica Frida Hjuz (Frieda Hughes). Silvijine crteže je od njene smrti čuvao bivši muž i otac njene dece, engleski pesnik Ted Hjuz (Ted Hughes). Ovi radovi nastali su u godinama od najvećeg značaja za Silviju Plat. Godine 1955. diplomirala je na koledžu Smit (Smith College) u Masačusetsu, a potom je dobila stipendiju Fulbrajt (Fulbright) za koledž Njunhem (Newnham College) u Kembridžu u Engleskoj. Baš tamo je upoznala Teda Hjuza, za koga se ubrzo i udala 1956. godine. Crteži nastaju tokom ovih godina, 1955. i 1966, kada putuje po Evropi, a oni su ujedno i Silvijin dnevnik.
Izloženi crteži nastali su tokom putovanja po Evropi, iz vremena kada je studirala na Kembridžu.
Orkanski visovi danas, blizu Hejvorta u Jorkširu, 1956. godina.
Njena neobična posvećenost pisanju prenela se i na crtanje. Predstavljeni crteži otkrivaju precizno oko umetnice, njenu želju da ono što vidi pretvori u naslikano prozno delo. Kada se posmatraju izložena dela, stiče se utisak celovitosti, priče koju stvara upravo Silvija, naglašavajući baš ona mesta koja su njoj bitna. Pisanje je preovladalo u njenom životu, ali ni crtanje, kojim se bavila od rane mladosti, nije potpuno zanemarila. Kako je i sama govorila, kroz skiciranje je uspevala da zauzda svoj preokupirani um, to je bila aktivnost za vreme opuštanja i dokolice. Često je uređivala kutke svog stana, crtajući mrtvu prirodu, s namerom da predstavi ono što vidi u tom trenutku, ne naprežući mozak sećanjima, samo izoštravajući svoje čulo opažanja. Hjuz je primetio kako je ništa ne osveži toliko kao višesatno sedenje i skiciranje zapetljane gomile predmeta.
Stakleno zvono, crtež iz istoimene knjige objavljene 1963. godine.
Raspored u španskoj kuhinji: šporet na gas, boce sa uljem i konzerva mleka, 1956.
U crtežima, isto koliko i u pesmama, Silvija je otkrila sebe, depresivnu i usamljenu, zagonetnu i nemirnu. Ostavši neistražena i neshvaćena, oduzela je sebi život tokom jedne od najhladnijih zima zabeleženih u Engleskoj.
Metafore
Ja sam zagonetka od devet slogova,
Slon, nezgrapna kućerina,
Dunja što se klati na dve vreže
O rujno voće, slonovačo, plemenita stabla!
Ta vekna je velika narasla od sopstvenog kvasca.
Tek iskovan novac je u tom debelom buđelaru.
Ja sam sredstvo, pozornica, u teletu krava.
Pojela sam vreću zelenih jabuka,
Ukrcala se na voz sa koga mi nema silaska.
* Drawings by Sylvia Plath, copyright Frieda Hughes, courtesy of the Mayor Gallery
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića–knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
