“Crvenkapa” je priča koju danas svi znamo, ali ona je nastala još u XIV veku, kada je zvučala malo drugačije. I nije bila za decu. Kako je ova priča zaista glasila?
Crvenkapu svi znamo kao devojčicu koja je baki nosila kolače, u bakinoj kući naišla na vuka koji je baku pojeo, rekla mu kako su ti velike oči i kako su ti velike uši i uskoro shvatila da u krevetu ne leži baka nego vuk. Vuk je pojeo Crvenkapu, posle je došao lovac, sve ih je spasio i svi su živeli srećno do kraja života.
“Crvenkapa” je zanimljiva bajka koja se danas deci može ispričati sa poukom – nemojte verovati nepoznatim ljudima.
Ali, pišući ovu bajku, braća Grim su se oslanjala na originalne priče o Crvenkapi koje potiču još iz XIV veka. Ove priče prvo su nastale među francuskim seljacima, a ubrzo zatim pričale su se i u Italiji. A sve u vreme kada bajke nisu bile lepe, suptilne priče za decu, već plodovi mašte odraslih koji neke pojave nisu mogli objasniti. U njima se govorilo o pojavama koje su ljude toga vremena plašile, a služile su kao neka vrsta upozorenja.
Postoji više originalnih verzija priče o Crvenkapi, ali sve se one razlikuju od ove nama poznate. U većini verzija postoji vuk, što se povezuje sa stvarnim strahom od napada vukova u to vreme. U nekim verzijama vuk uopšte nije vuk: on je čudovište ili vukodlak. Slično kao što je postojao strah od veštica, postojao je i od vukodlaka. Prema interpretacijama ove priče, Crvenkapa nosi crveni ogrtač, jer on zapravo simbolizuje krv menstrualnog ciklusa koja se probija kroz “tamnu šumu” ženstvenosti.
A priča je otprilike išla ovako: vuk (ili vukodlak) nagovori Crvenkapu da mu objasni kako da dođe do njene bake. Crvenkapa mu objasni. Vuk ode kod bake i ubije je. U međuvremenu, dok Crvenkapa ne dođe, vuk spremi meso i krv bake Crvankapi. Kada Crvenkapa dođe, ona to pojede, ne znajući da jede svoju baku. Posle toga, vuk traži od Crvenkape da baci svu svoju odeću u vatru, što ona uradi. Onda je vuk prvo siluje, a onda je pojede. Kraj.
U malo blažoj, kasnijoj, varijanti, nakon što je spavala sa vukom, Crvenkapa želi da pobegne, ali vuk joj ne da. Ipak, ona se doseti pa kaže da mora da izvrši veliku nuždu, a da ne bi to učinila u krevetu, vuk je pusti da ustane. Crvenkapa je vezana za vuka nekim kanapom, ali ipak uspeva taj kanap da preseče i da pobegne. Ali ona pobegne samo zahvaljujući svojoj dovitljivosti i lukavosti. Niko ne dođe da joj pomogne.
Kako su vekovi prolazili, tako je i priča postjala sve bajkovitija. U XVII veku postoji prvi zapis ove priče, u kojoj se radi o atraktivnoj i vaspitanoj devojci koja je dozvolila da je vuk prevari i objasnila mu je gde živi njena baka. Vuk je pronašao i pojeo baku, a kada je Crvenkapa došla, on joj je tražio da se skine i legne u krevet sa njim pre nego što je pojede. Ali tu se priča završava. Iako nema srećnog kraja, i dalje postoji mala mogućnost da se Crvenkapa na kraju nekako ipak izvukla. Ne znamo. Čak se smatra da je ova verzija priče nastala na dvoru Luja XIV, koji je često organizovao ekstravagantne žurke i bio okružen prostitutkama. Trebalo je da služi kao pouka lepim i vaspitanim devojkama da ne treba da dozvole da ih zavede i prevari bilo koji vuk, delovao on fino ili ne, jer svi oni na kraju žele isto. U to vreme za devojku koja je izgubila nevinost govorilo se da je videla vuka.
Ali sa dolaskom braće Grim Crvenkapa se pretvorila u devojčicu kojoj je naivnost oproštena, koju je slučajni prolaznik spasio i živela je srećno od tada, ne verujući strancima.
Pa zar nije lepše ovako?
Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…
