“Da li slučajno imaš makazice?”, pitao me jednom tip, pred sam početak nekog kulturnog iventa, samo što sam ušla u salu. Nije flertovao, nažalost, stvarno su mu bile potrebne makazice, a ja sam ih, naravno, imala. Samo me je ugledao i pitao. Iskusno. Nije mu bilo potrebno ni da skrene pogled na moju sport “Bili” torbu, čovek očigledno zna da žena sa torbom verovatno ima u njoj ono što mu treba. Eh, mogla sam da mu ponudim mnogo više od makazica. Mislim, imala sam i iglu i konac, selotejp i rezervne čarape. Pored svega ostalog.
Muškarci nas često pitaju šta, pobogu, sve nosimo u tašni, naročito ako su u situaciji da nam je pridrže i osete težinu jedne zrele ženske torbe. Mora da se u njoj krije svašta neočekivano i kad bismo ih pustile da kopaju po našim torbama, verovatno bi im istraživanje držalo pažnju kao detetu nova igračka.
Ali – sad ide bolan deo – te naše organizovane torbe pune svega što bi moglo da nam zatreba, što možemo da pozajmimo ili damo nekome kome treba, samo su odraz naših ličnosti. Naše ženske spremnosti na sve. A po toj spremnosti nijedan istraživač se nije odvažio da zakopa malo dublje. Kao što imam makazice na promociji dokumentarnog filma, koje su autoru zatrebale iz razloga koje uopšte nisam ispitivala, tako imam i toplinu, radoznalost i razumevanje za sve ostalo što bi možda poželeo da mi kaže ili zatraži. Odmah pored selotejpa imam pakovanje dobrog raspoloženja, uz vlažne i obične maramice i antibakteriološki gel, imam tubu hrabrosti, faktor 10, sa kremom za ruke ide komplet duhovitih primedbi i oštroumnih zapažanja.
Treba nekome? Evo, slobodno istražite. Biće mi zadovoljstvo. Niko? Eh.
I tako same vadimo svoje pinkle iz čarobne torbe spremnosti za sve situacije i uslove koje možemo da predvidimo, jer se dosadno ponavljaju i sve ono čemu se nadamo i što priželjkujemo, a nekako nikad da nas iznenadi.
Uvek spremna žena, spremna je na iznenađenja. Ona prepoznaje iskricu iznenađenja u svakoj neobičnosti, u svakoj krivini koja vodi iza šablona, u osmehu na licu tipa koji traži makazice sa takvim samopouzdanjem, da poželi da mu kaže šta ti još treba, imam sve.
Ali tipovi su spremni na odbranu od spremnosti. Ne treba njima sve. Samo usluga. Možda su radoznali, možda vam se samouvereno smeškaju, ali neće oni kopati po vašoj torbi. Znaju oni da imate sve.
A ženi koja ima sve, ne treba ništa i niko više.
Iz nekog uvrnutog razloga, priroda spaja žene koje imaju sve sa muškarcima sa posebnim potrebama. I obrnuto.
Žena koja ima sve, obično nema ono što veoma želi.
Recimo, tipa kome su potrebne njene makazice.
