Sigurna sam da poznajete onaj osećaj kad vam se čini da ste upali u nečiji scenario, ili ispali iz nečijeg romana. Kao da živite Dan mrmota, ili Ljubavnika ledi Četerli, ili Opasne veze, ili, nedajbože, Keri.
Žanr je ono što je zajebano. Jer možda se osećate kao junakinja neke Zone sumraka i znate da je istina tamo negde, dok bauljate po magli sadašnjeg trenutka.
Ili vam je sasvim jasno da ćete plakati na kraju i da ćete biti srećni ako se završi samo na plakanju, jer u toj situaciji Ane Karenjine se bacaju pod voz, a neke druge junakinje završe među tapaciranim zidovima.
U nekom trenutku, sasvim normalnim, stabilnim i razumnim ženama, putanja sudbine se otrgne i počne da vijuga popločana žutom ciglom, pravo ka zemlji Oz. I vi već znate da je moćni čarobnjak lažnjak, da su vam saputnici slabići koji će usput pronaći svoju snagu, ali ne možete da se otmete crvenim cipelama, iako biste radije hodali nekim drugim stazama. Ne, nikako trčeći za belim zecom i kasneći na čajanku kod Ludog šeširdžije, ali kao da je to jedina druga opcija. Bolje Oz, nego Zemlja čuda.
Pitate se šta se to otkinulo u vama, kako ste postali tako lakomisleni, da ne kažem spontani, kad je vaša snaga uvek ležala u sabranosti, razmatranju opcija i razumnim izborima?
Pa, možda žena ne može da proživi ceo život, a da ne doživi višu silu slabosti. Opasnu vezu. Rizikovanje da izgubi sve što ima. Osećaj da je taj nepoznati scenario u koji je uvučena, vredan rizikovanja.
Nekada žene prežive svoje junačke dane, a da niko živi nema pojma.
Lako im je, ako su svi oko njih navikli na njihovu pouzdanost. Nikome ne pada na pamet da je tako razumna, sposobna i snažna osoba spremna da bude tako luda, tako nepromišljena, tako romantična, tako obuzeta nečim što nije nimalo pametno. Ali je uzbudljivo. Ali, niko ne veruje da je njoj uopšte potrebno bilo kakvo uzbuđenje.
I što je još neverovatnije, žene ponekad donesu iz tog paralelnog junačkog života suvenire koji će im potrajati čitavog života. Decu, na primer.
One nekako uspevaju da zadrže masku one koju su svi navikli da vide i ako joj tu i tamo sklizne i ako joj kontrola popusti, umeće da se izgovori da joj nije dobro, da je nešto bolesna i zabrinuta. Oni oko nje će se malo začuditi, ali niko neće obratiti pažnju. Jer niko nije navikao da je sluša da se na nešto žali i niko ne namerava da menja navike.
Mudra junakinja računa sa sebičnošću onih kojima je okružena. I ako joj je stalo da sačuva svoj tajni život iz romana, ona će i uspeti. Uz pomoć svih onih koji su navikli da oni imaju probleme, žalbe, primedbe, slučajeve, tuge i radosti, o kojima joj se poveravaju i nikad ne pomisle da bi uloge mogle da se zamene u nekom trenutku, na neko vreme.
Tuđe predrasude najbolje čuvaju naše junačke tajne.
A prilika da se osećate kao lik iz romana i da podelite odgovornost za svoju sudbinu sa višim silama, ne pruža se svakog dana.
