Nije sramota ne znati, nego ne znati, a Dunju ne pitati! Sve što ste oduvek želeli da saznate, a niste imali koga da pitate ili gde da pročitate – sada možete pitati Dunju i ona će vam dati odgovor, savet, lepu ili ružnu reč. Svoja pitanja možete slati putem Facebook ili Twitter profila, i u komentarima ispod teksta, a odgovore pročitajte svakog četvrtka u Wannabe Magazine-u!
Ja se nikad nisam tukla sa dečacima jer sam ja devojčica i nije lepo da ih tučem
Kako voliš da se osvežavaš kad su velike vrućine? (Bojana, 21)
Kad je mnogo vrućina, ja volim da se hladim sladoledom i hladnim sokom, a i lubenicu volim da jedem i da žvaćem limun, jer je baš lepo kiseo, a ja volim kiseo ukus. Volim i da stojim ispod klima uređaja da on duva pravo u mene, ali nikad ne mogu baš dugo tako jer me mama ili tata uvek oteraju kad me vide. Ponekad ja otvorim zamrzivač pa stavim ruke u njega, ali ni to mi ne daju baš da radim. Ja mislim da je leti najlepše kad duva vetar pa se otvore prozori i bude promaja sa svih strana. Onda bude baš lepo!
Da li imaš simpatiju? (Bojana, 21)
Ja nemam nikakvu simpatiju. Kad imaš simpatiju, to je onda skoro isto k’o da si se zaljubio, i isto se brineš da i ti budeš simpatičan tome nekome ko ti se sviđa, i šta ćeš da obučeš, i kakva ti je kosa, i svašta još. I nerviraš se ako ta tvoja simpatija ne gleda u tebe nego ko zna u šta, a ti si se za taj dan baš lepo doterao. To je bezveze da se živi tako, i što onda da imam neku simpatiju i da me bude briga za nju?
Šta radiš kada te boli duša? (Maša, 29)
Kad se desi neki tužan događaj, onda čoveka može da zaboli duša i da mu bude mnogo žao zbog toga nečega. Mene isto ponekad boli duša, jednom kad su mami zagoreli kolači pa ih je ona bacila u đubre jer nisu mogli da se jedu, meni je to baš bilo tužno i u duši mi je bilo nešto teško. I kad su male ptičice ostale same u gnezdu jer ih je mama ptica ostavila, mene je bolela duša dok sam to gledala na televiziji. Ja mislim da kad nekog boli duša, onda on treba da zamisli nešto lepše nego što je to što ga je rastužilo, neke nove kolače koji nisu zagoreli ili pticu koja se vratila u gnezdo pa njene ptičice nisu više same, i tako nešto. Tako uvek bude malo lakše, a posle može i skroz da prestane da boli duša.
Da li si se nekad tukla sa dečacima u vrtiću? (Bojana, 21)
Nisam se nikad tukla sa dečacima zato što sam ja devojčica pa nije lepo da ih tučem, a i jer dečaci odmah plaču k’o neke bebe čim ih malo udariš, pa to onda bude baš glupo. Samo sam jednom ujela jednog dečaka za nos, a drugog sam htela ali je pobegao. Sad više nikoga ne ujedam, mada sad imam jače zube i mogu jače da zagrizem.
Da li imaš najbolju drugaricu? (Andrea, 19)
Ja nemam najbolju drugaricu jer se družim sa svima isto, a i zato što tek kasnije kad odrasteš možeš da znaš ko ti je dobar drug a ko nije, i da saznaš ko ti je najbolji. Sve dok ne odrasteš ne možeš to da znaš, jer nisi dovoljno pametan i još se ne razumeš mnogo u život.
Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.
Ovaj tekst je proizvod umetničke slobode. Likovi i događaji pomenuti u tekstu su izmišljeni.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
