Ako naše istitnsko ostvarenje ličnosti leži u ljubavnoj vezi, to nećemo izbeći, čak i ako ne tražimo. A ako uporno želimo nekog i nikako ga ne pronalazimo, treba da se zapitamo da li je za nas suštinski važno da budemo deo para, ili je ipak važnije nešto drugo, odnosno, šta je to što je važnije.
Ima ljudi koji žive sami, po sopstvenom izboru, ili po nekom usudu koji su prihvatili, i sasvim su zadovoljni svojim životom
Ako već dođemo dotle da postavljamo sebi ovakva pitanja, onda su i odgovori blizu.
Najvažnije je da upoznamo, prihvatimo i zavolimo sami sebe, da naučimo da smo vredni i ako pored nas nema nikog da svojom vezanošću potvrđuje tu vrednost, da je za sreću dovoljno što smo živi i zdravi, što je takođe dovoljno i za sve drugo – za ispunjen i smislen život, u kome energiju možete da usmerite na sve što vas strastveno zanima, što zaokuplja vaše biće i vaš duh.
Možda sretnete svoju drugu polovinu tek kad zaboravite da vam neko treba da biste bili celi.
A možda pronađete ravnotežu, mir i smisao van standarda parovanja.
Takođe, možda samo treba da iskusite kako možete da budete potpuno zadovoljni u samoći i da ne pristanete ni na kakvu varijantu, vezu i poluvezu, sa nekim uz koga nećete napredovati, razvijati svoj duh i širiti svoje srce, samo da ne biste bili sami.
Samoća nije kazna, nego lekcija koja vam je potrebna, ili izbor kome ste se posvetili.
Jer, u samoći se bavite sobom i učite da volite sebe.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
