Prepreke su u nama samima
Odakle nekim ljudima ta uporna želja i usmerenost? Kada čujem da me etiketiraju kao preterano stidljivu za javni nastup ili nedovoljno kreativnu za pisanje, sasvim prosečnu u sportu koji obožavam, kada to kaže okolina, pa čak i stručnjaci, kako je moguće da se ne obeshrabrim i povučem? Da li je u ovakvim slučajevima u pitanju zaslepljujuća vera u sopstvene sposobnosti?
Iako je za nas samouverenost svakako važna, psiholog sa Stemforda, Kerol Dvek, u svojim dugogodišnjim istraživanjima pokazuje da je od vere u sopstvene sposobnosti, za uspeh daleko važnija vera da se te sposobnosti mogu razvijati. Na osnovu toga, Kerol kaže da se ljudi dele u dve kategorije:
- One koji veruju da im se sposbnosti mogu razviti.
- One koji smatraju da su takvi kakvi su.
Oni koji veruju u razvoj, ne odbacuju individualne razlike u pogledu sposobnosti koje realno postoje među ljudima. Oni naprosto veruju da bez obzira na kom se nivou nalaze sposobnosti neke osobe – one se mogu povećati učenjem i vežbanjem. Ispostavilo se da ovakav način razmišljanja dovodi do uspeha.
U jednoj od studija Dvek je sa svojim kolegama testirala preko 300 učenika na početku sedmog razreda da bi utvrdila da li veruju u razvoj ili ne. Zatim su naredne dve godine pratili njihovo akademsko postignuće. Verovanje u razvoj imalo je izuzetno veliki uticaj na rezultate u matematici, na primer. Oni koji su verovali da se mogu popraviti i imati bolje rezultate – zaista su postali značajno bolji matematičari. I u drugim studijama dobijeni su slični nalazi. Kada verujemo da možemo da se razvijemo mi ulažemo napor u to, vežbamo i radimo, a to nas dovodi do uspeha.
